Окончана драма на Флориди

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Случај једног убиства на Флориди које су медији подигли на ниво националне драме, претворили у парадигму расне неједнакости и тест судске правде, завршен је у суботу увече одлуком шесточлане пороте  да оптужени није крив.

Џорџ Цимерман, 29-годишњи бели хиспаник је истог момента постао слободан човек, упркос томе што није спорно да је у фебруару прошле године, у граду Сенфорд једним метком из непосредне близине убио Трејвора Мартина, ненаоружаног 17-годишњег афроамериканца који се враћао из самопослуге са кесом слаткиша и боцом кока-коле.

Било би то само једно од убистава каквих је у Америци око 14.000 годишње, да накнадно није добило димензије расне дискриминације и поново на дневни ред ставило питање америчке културе оружја и закона који омогућавају његово олако потезање без правних последица.

Почело је тако што је полиција, извршивши увиђај, констатовала да је 17-годишњи црнац убијен, али је прихватила објашњење убице да је то учинио у самоодбрани, из страха да би могао да буде тешко повређен, па чак и животно угрожен.

Није због тога ни ухапшен нити оптужен, што је сасвим у складу са законом на Флориди (и још двадесетак савезних држава) који некоме ко разложно сматра да је угрожен даје право да потегне оружје иако има могућност да се од тога спаси тако што ће се једноставно повући.

Према истраживању дневног листа са Флориде ”Темпа беј”, од 200 случајева у којима су се убице позвале на овај закон, 70 одсто оптужених је ослобођено. У таквим ситуацијама ретко има сведока, постоји само верзија убице, пошто жртве не могу да изнесу своју верзију.

Тако је било и овога пута. Локални случај је постао национална драма пре свега зато што су родитељи убијеног дечака уз помоћ интернета успели да мобилишу јавно мњење и медије, тврдећи са је њихов син жртва система и расних предрасуда. На то су указивале околности убиства: убица је био добровољац ”грађанске страже” ограђеног стамбеног комплекса, коме је непознати младић (који је био у посети свом разведеном оцу), био сумњив само зато што је био црн и носио дуксерицу са навученом капуљачом, што је у јефтиним холивудским филмовима ”униформа” младих криминалаца.

Кад је локалној полицијској централи пријавио да је уочио сумњивог, Цимерману је наложено да га не прати, што он није послушао. Ни на суђењу није разјашњено зашто је наставио да иде за њим, због чега је изашао из свог аутомобила и око чега су се споречкали и започели тучу која се завршила тако што је Зимерман из непосредне близине Мартину пуцао директно у срце.

Протеклих дана велике кабловске мреже суђењу су посвећивали сате и сате, доводећи у студија многе експерте који су полемисали о сваком детаљу тог случаја. На Флориди је дозвољено да у судници буду и камере, па је овај процес постао и својеврсни  телевизијски ”ријалити”. Драму је, уз то, зачинила и несумњива елоквентност у тужиоца и браниоца, који су пред пороту износили и велике графиконе, увеличане фотографије и што шта још, да би ојачали своје аргументе.

У тронедељном суђењу изведено је укупно 56 сведока (ниједан није био очевидац), а шесточлана порота, у којој су биле само жене (ниједна афроамериканка) већала је два дана и укупно 16 сати.

На пресуду нема жалбе, унесрећени родитељи несрећног Трејвора Мартина могу да поведу само парнични спор и траже одштету за петрпљени бол, или да они, или нека организација федералном суду поднесу тужбу због кршења грађанских права.

Суштину драме можда је најбоље сажео наслов на једном овдашњем интернет портелу, где је, изнад слике после саопштавања одлуке насмешеног Цимермана, наслов који гласи: ”Није крив, али није невин”.