Okončana drama na Floridi

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Slučaj jednog ubistva na Floridi koje su mediji podigli na nivo nacionalne drame, pretvorili u paradigmu rasne nejednakosti i test sudske pravde, završen je u subotu uveče odlukom šestočlane porote  da optuženi nije kriv.

Džordž Cimerman, 29-godišnji beli hispanik je istog momenta postao slobodan čovek, uprkos tome što nije sporno da je u februaru prošle godine, u gradu Senford jednim metkom iz neposredne blizine ubio Trejvora Martina, nenaoružanog 17-godišnjeg afroamerikanca koji se vraćao iz samoposluge sa kesom slatkiša i bocom koka-kole.

Bilo bi to samo jedno od ubistava kakvih je u Americi oko 14.000 godišnje, da naknadno nije dobilo dimenzije rasne diskriminacije i ponovo na dnevni red stavilo pitanje američke kulture oružja i zakona koji omogućavaju njegovo olako potezanje bez pravnih posledica.

Počelo je tako što je policija, izvršivši uviđaj, konstatovala da je 17-godišnji crnac ubijen, ali je prihvatila objašnjenje ubice da je to učinio u samoodbrani, iz straha da bi mogao da bude teško povređen, pa čak i životno ugrožen.

Nije zbog toga ni uhapšen niti optužen, što je sasvim u skladu sa zakonom na Floridi (i još dvadesetak saveznih država) koji nekome ko razložno smatra da je ugrožen daje pravo da potegne oružje iako ima mogućnost da se od toga spasi tako što će se jednostavno povući.

Prema istraživanju dnevnog lista sa Floride ”Tempa bej”, od 200 slučajeva u kojima su se ubice pozvale na ovaj zakon, 70 odsto optuženih je oslobođeno. U takvim situacijama retko ima svedoka, postoji samo verzija ubice, pošto žrtve ne mogu da iznesu svoju verziju.

Tako je bilo i ovoga puta. Lokalni slučaj je postao nacionalna drama pre svega zato što su roditelji ubijenog dečaka uz pomoć interneta uspeli da mobilišu javno mnjenje i medije, tvrdeći sa je njihov sin žrtva sistema i rasnih predrasuda. Na to su ukazivale okolnosti ubistva: ubica je bio dobrovoljac ”građanske straže” ograđenog stambenog kompleksa, kome je nepoznati mladić (koji je bio u poseti svom razvedenom ocu), bio sumnjiv samo zato što je bio crn i nosio duksericu sa navučenom kapuljačom, što je u jeftinim holivudskim filmovima ”uniforma” mladih kriminalaca.

Kad je lokalnoj policijskoj centrali prijavio da je uočio sumnjivog, Cimermanu je naloženo da ga ne prati, što on nije poslušao. Ni na suđenju nije razjašnjeno zašto je nastavio da ide za njim, zbog čega je izašao iz svog automobila i oko čega su se sporečkali i započeli tuču koja se završila tako što je Zimerman iz neposredne blizine Martinu pucao direktno u srce.

Proteklih dana velike kablovske mreže suđenju su posvećivali sate i sate, dovodeći u studija mnoge eksperte koji su polemisali o svakom detalju tog slučaja. Na Floridi je dozvoljeno da u sudnici budu i kamere, pa je ovaj proces postao i svojevrsni  televizijski ”rijaliti”. Dramu je, uz to, začinila i nesumnjiva elokventnost u tužioca i branioca, koji su pred porotu iznosili i velike grafikone, uveličane fotografije i što šta još, da bi ojačali svoje argumente.

U tronedeljnom suđenju izvedeno je ukupno 56 svedoka (nijedan nije bio očevidac), a šestočlana porota, u kojoj su bile samo žene (nijedna afroamerikanka) većala je dva dana i ukupno 16 sati.

Na presudu nema žalbe, unesrećeni roditelji nesrećnog Trejvora Martina mogu da povedu samo parnični spor i traže odštetu za petrpljeni bol, ili da oni, ili neka organizacija federalnom sudu podnesu tužbu zbog kršenja građanskih prava.

Suštinu drame možda je najbolje sažeo naslov na jednom ovdašnjem internet portelu, gde je, iznad slike posle saopštavanja odluke nasmešenog Cimermana, naslov koji glasi: ”Nije kriv, ali nije nevin”.