НВО уточиште за државне службенике

Коме и чему служе невладине организације (НВО) у Русији?

Ово питање не намеће се услед чињенице да су таква удружења, од стране законодавца, добиле нимало ласкаву квалификацију – иностраних агената.

Други, много интригантнији одговор могао се наћи у недавном извештају главног државног тужиоца Јурија Чајке. Наиме, према резултатима вишенедељних провера, које је Чајка представио члановима горњег дома руског парламента, у активност НВО до гуше су уваљени и неки високи државни чиновници, представници политичких партија и државних агенција.

Како преноси агенција Њузру, Чајка овом приликом није наводио конкретна имена, али је врло недвосмислено прст уперио на председнички Савет за људска права. Испоставило се да у овом телу постоји чак седам запослених који су истовремено и чланови различитих НВО.

Чајка је, такође, оптужио 215 НВО да у свом деловању „заобилазе закон“ пошто се до сада нису регистровале као „страни агенти“.

Већина руских невладиних организација дефинише своју активност као – неполитичку. Ипак, већ и сама чињеница да поједини њихови чланови припадају структурама власти недвосмислено указује на то да оне, признале то или не, могу преко поменутих директно да утичу на поједине државне одлуке. Па и оне најважније.

Посебно ако се зна да су 22 НВО, за које постоје тачни подаци, у протекле три године „дониране“ из иностранства са укупно 800 милиона рубаља (1 рубља – 0,03 долара).

Интересантно, за 43 НВО, којима су паре такође пристигле преко границе, истражитељи нису успели да открију ни адресу пребивалишта, док је за три утврђено да се баве – терористичком делатношћу.

Проблем који је на видело избацило истраживање чије је резултате Чајка изнео јесте то да се под велом невладиних организација крије све и свашта: од истинских бораца за заштиту људских права, па преко оних који настоје да очувају животну средину, споменике културе или, једноставно, оживе друштвену активност у Русији, до оних који су, без икакве сумње, створене како би неко покупио паре – и државне и оне из иностранства. Наравно, то не искључује и чињеницу да су неке од НВО „страни агенти“ у правом смислу тог израза, али то је већ прича са којом морају да се бакћу руске безбедносне службе.

Ипак, оваква шароликост доводи у незавидну ситуацију управо оне који су у цео посао кренули са поштеним мотивима. Ово се односи и на НВО усмерене на политичку делатност, али које не искачу из оквира које им за такву делатност омогућују руски закони. Ту су и они који се, са пуним жаром и жељом да живе у бољем и слободнијем друштву, боре за поштовање људских права или друге хумане циљеве.

Већ смо писали о томе да Русија спада у државе које су високо позициониране на светској лествици корумпираних, појава НВО дала је појединцима нову прилику да се посвете овој ружној делатности. Управо стога је важан извештај главног тужиоца Чајке, и то, пре свега, као основа за рашчишћавање целокупног простора НВО. За почетак међу државним службеницима, а потом и међу којекаквим мешетарима и преварантима.

То би могло да допринесе и да НВО – оне које такву квалификацију, заиста, и заслужују – буду скинуте са листе „страних агената“. Јер, како је показала светска пракса, улога ових организација у друштву и те како је важна и чини озбиљан додатак деловању опозиционих партија и покрета, па и власти. Посебно тамо где владајући режими заступају ауторитарне ставове. Ако не у целини, а оно барем делимично.

Подсетимо, у Русији овакве организације не уживају баш претерану наклоност. Својевремено је председник Владимир Путин чак оптужио амерички Стејт департмент да финансира руске НВО са циљем рушења његове власти.

Остаје и чињеница да је више од десет страних амбасада у Москви и те како активно у финансирању руских НВО. Како је за агенцију Асошијетед прес изјавио Павел Чиков из Међународне организације за људска права – Агора, такав начин финансирања апсолутно је дозвољен и држава га, до сада, није санкционисала.

Ипак, такве и сличне приче се, потом, медијски обрађене и обогаћене другим пропагандним активностима лако преносе и на обичне грађане. Кажњавања Голоса (Глас), највеће и најстарије руске организације за надгледање избора, са око 10.000 америчких долара, због, како је наведено, непоштовања закона, само је један од примера драстичнијег реаговања власти.

Извештај тужиоца Јурија Чајке озбиљна је опомена властима да начин на који се третирају НВО у Русији није ефикасан и да само доприноси њиховом одласку „у сенку“, чиме се отварају многи путеви да се првобитно зацртана делатност истих претвори у сопствену супротност.