NVO utočište za državne službenike

Kome i čemu služe nevladine organizacije (NVO) u Rusiji?

Ovo pitanje ne nameće se usled činjenice da su takva udruženja, od strane zakonodavca, dobile nimalo laskavu kvalifikaciju – inostranih agenata.

Drugi, mnogo intrigantniji odgovor mogao se naći u nedavnom izveštaju glavnog državnog tužioca Jurija Čajke. Naime, prema rezultatima višenedeljnih provera, koje je Čajka predstavio članovima gornjeg doma ruskog parlamenta, u aktivnost NVO do guše su uvaljeni i neki visoki državni činovnici, predstavnici političkih partija i državnih agencija.

Kako prenosi agencija Njuzru, Čajka ovom prilikom nije navodio konkretna imena, ali je vrlo nedvosmisleno prst uperio na predsednički Savet za ljudska prava. Ispostavilo se da u ovom telu postoji čak sedam zaposlenih koji su istovremeno i članovi različitih NVO.

Čajka je, takođe, optužio 215 NVO da u svom delovanju „zaobilaze zakon“ pošto se do sada nisu registrovale kao „strani agenti“.

Većina ruskih nevladinih organizacija definiše svoju aktivnost kao – nepolitičku. Ipak, već i sama činjenica da pojedini njihovi članovi pripadaju strukturama vlasti nedvosmisleno ukazuje na to da one, priznale to ili ne, mogu preko pomenutih direktno da utiču na pojedine državne odluke. Pa i one najvažnije.

Posebno ako se zna da su 22 NVO, za koje postoje tačni podaci, u protekle tri godine „donirane“ iz inostranstva sa ukupno 800 miliona rubalja (1 rublja – 0,03 dolara).

Interesantno, za 43 NVO, kojima su pare takođe pristigle preko granice, istražitelji nisu uspeli da otkriju ni adresu prebivališta, dok je za tri utvrđeno da se bave – terorističkom delatnošću.

Problem koji je na videlo izbacilo istraživanje čije je rezultate Čajka izneo jeste to da se pod velom nevladinih organizacija krije sve i svašta: od istinskih boraca za zaštitu ljudskih prava, pa preko onih koji nastoje da očuvaju životnu sredinu, spomenike kulture ili, jednostavno, ožive društvenu aktivnost u Rusiji, do onih koji su, bez ikakve sumnje, stvorene kako bi neko pokupio pare – i državne i one iz inostranstva. Naravno, to ne isključuje i činjenicu da su neke od NVO „strani agenti“ u pravom smislu tog izraza, ali to je već priča sa kojom moraju da se bakću ruske bezbednosne službe.

Ipak, ovakva šarolikost dovodi u nezavidnu situaciju upravo one koji su u ceo posao krenuli sa poštenim motivima. Ovo se odnosi i na NVO usmerene na političku delatnost, ali koje ne iskaču iz okvira koje im za takvu delatnost omogućuju ruski zakoni. Tu su i oni koji se, sa punim žarom i željom da žive u boljem i slobodnijem društvu, bore za poštovanje ljudskih prava ili druge humane ciljeve.

Već smo pisali o tome da Rusija spada u države koje su visoko pozicionirane na svetskoj lestvici korumpiranih, pojava NVO dala je pojedincima novu priliku da se posvete ovoj ružnoj delatnosti. Upravo stoga je važan izveštaj glavnog tužioca Čajke, i to, pre svega, kao osnova za raščišćavanje celokupnog prostora NVO. Za početak među državnim službenicima, a potom i među kojekakvim mešetarima i prevarantima.

To bi moglo da doprinese i da NVO – one koje takvu kvalifikaciju, zaista, i zaslužuju – budu skinute sa liste „stranih agenata“. Jer, kako je pokazala svetska praksa, uloga ovih organizacija u društvu i te kako je važna i čini ozbiljan dodatak delovanju opozicionih partija i pokreta, pa i vlasti. Posebno tamo gde vladajući režimi zastupaju autoritarne stavove. Ako ne u celini, a ono barem delimično.

Podsetimo, u Rusiji ovakve organizacije ne uživaju baš preteranu naklonost. Svojevremeno je predsednik Vladimir Putin čak optužio američki Stejt department da finansira ruske NVO sa ciljem rušenja njegove vlasti.

Ostaje i činjenica da je više od deset stranih ambasada u Moskvi i te kako aktivno u finansiranju ruskih NVO. Kako je za agenciju Asošijeted pres izjavio Pavel Čikov iz Međunarodne organizacije za ljudska prava – Agora, takav način finansiranja apsolutno je dozvoljen i država ga, do sada, nije sankcionisala.

Ipak, takve i slične priče se, potom, medijski obrađene i obogaćene drugim propagandnim aktivnostima lako prenose i na obične građane. Kažnjavanja Golosa (Glas), najveće i najstarije ruske organizacije za nadgledanje izbora, sa oko 10.000 američkih dolara, zbog, kako je navedeno, nepoštovanja zakona, samo je jedan od primera drastičnijeg reagovanja vlasti.

Izveštaj tužioca Jurija Čajke ozbiljna je opomena vlastima da način na koji se tretiraju NVO u Rusiji nije efikasan i da samo doprinosi njihovom odlasku „u senku“, čime se otvaraju mnogi putevi da se prvobitno zacrtana delatnost istih pretvori u sopstvenu suprotnost.