"Златна палма" румунском филму

Од нашег специјалног извештача
Кан, 27. маја – "Златна палма", највеће признање у јубиларној години фестивала, према одлуци жирија којим је председавао британски редитељ Стивен Фрирс, сасвим заслужено припала је румунском редитељу Кристиану Мунгиу за филм "4 месеца, 3 недеље и 2 дана". Ако се томе дода и главна награда паралелног такмичарског програма "Известан поглед", која је припала филму "California Dreamin’" прошле године (несрећно пострадалог) Кристиана Немескуа, може се слободно рећи да је 60. кански фестивал протекао у знаку тријумфа такозваног новог румунског филма.

Апсолутном миљенику критичара од самог фестивалског почетка, Кристиану Мунгиу, припала је и главна награда жирија Међународне критичарске федерације, јер су са лакоћом препознате вредности првог филма из серијала "Приче из Златног доба", у којем аутор нуди субјективну историју румунског комунизма кроз урбане легенде и различите приче о несрећном периоду у којем је ваљало живети "нормалан", свакодневни живот.

 Кроз илегални прекид трудноће једне букурештанске студенткиње, Мунгиу нуди слику стања друштва, беду и корупцију, бирократску еквилибристику, лицемерје интелектуалаца, безнађе младе генерације, али и шокантну сцену побаченог плода, старости баш као из филмског наслова, на поду купатила једне бедне хотелске собе. Упечатљив и снажан филм, готово документаристичке структуре, лако је ујединио, често иначе непомирљиве, ставове критичара, глумаца и редитеља .

Фестивалски Гран при припао је артистичком јапанском филму "Шума која јечи" редитељке Наоми Кавасе, док је спeцијална награда жирија ("60th Anniversary Prize") синоћ уручена америчком редитељу Гасу ван Сенту за филм "Параноид парк", о  којем је било више речи у ексклузивном интервјуу објављеном на страницама "Политике" 25. маја. Награда за најбољи сценарио и (неофицијелна) награда Екуменског жирија, додељена је Фатиху Акину, немачком редитељу турског порекла, за ангажовани филм "На ивици раја", још једном успелом примеру ауторове потраге за сопственом историјом, прошлошћу и садашњошћу бивствовања унутар две подељене и међусобно различите културе као што су немачка и турска...

Америчком редитељу и сликару Џулијану Шнабелу је за филм "Скафандер и лептир" припала је награда за најбољу режију. Хуман филм са тешком темом обојеном хумором, настао је према аутобиографској књизи некадашњег уредника француског "Ела" Жан-Доминика Бобија, човеку који је био заробљен у болесном телу и борио се за право на достојанствену смрт. Корејска глумица Џеон До-јеон, као трагична јунакиња Шинје у филму "Скривено сунце" Ли Чанг-Донга, освојила је награду за најбољу женску улогу, као што је ваш извештач и предвидео пишући о томе како је она прекорачила све могуће познате границе и подарила тако моћну улогу да је вреди забележити и у историји светског филма.

За бриљантну глуму оца у визуелно-поетски раскошном руском филму "Изгнанство" Андреја Звјагинцева, глумцу Константину Лавроњенку припала је награда за најбољу мушку улогу, док је Награда жирија припала равноправно провокативном анимираном филму "Персеполис" Марјане Сатрапи и Винсента Перноа и филму "Пригушено светло" мексичког редитеља Карлоса Рејгадаса. "Златну палму" за најбољи краткометражни филм освојила је Елиса Милер за "Посматрајући кишу", "Златну камеру" за најбољи дебитантски филм Етгар Кере и Шира Гифин за "Meduzot", док је прву награду за најбољи студентски филм освојио Аргентинац Гонзало Тобал.

 Своју велику победу у Кану има и млади редитељ Павле Вучковић, студент четврте године режије на београдском Факултету драмских уметности, који је у такмичарском програму "Синефондасион" (такмиче се студенти режије из целог света), за 16-минутни хорор филм "Минус", освојио трећу награду и тако постигао неочекивано. Наиме, како је 2003. године у Кану млади Вучковић освојио Гран при за кратки филм "Бежи, зеко, бежи", није се очекивало да ће у години канског јубилеја бити поново међу лауреатима.

На срећу, жири којим је председавао кинески редитељ Жија Жангке, препознао је вредност овог малог српског филма... На синоћној церемонији доделе награда, коју је водила велика звезда Дајана Кругер (глуми и у провокативном филму затварања "Године игнорисања" канадског редитеља Денија Аркана), америчкој легенди Џејн Фонди уручена је "Златна палма" за животно дело и дугогодишњи политички ангажман, а о заслужено високим програмским оценама овогодишњег фестивала, уз захвалност Тијерију Фремоу и Жилу Жакобу, мудро је зборио Стивен Фрирс.

У Театру "Лимијер" није било Емира Кустурице. Он је синоћ, у овом истом простору, доживео 15-минутне овације после пројекције филма "Завет". Френетична реакција најбољи је и најлепши доказ да ће се и овај његов филм радо гледати свуда у свету. Кустурица је кански миљеник, аутор који у Француској има статус божанства и једини редитељ у овогодишњем такмичарском програму који већ има освојене две "Златне палме" и награду за најбољу режију "Роберто Роселини". Са искреним одушевљењем и препознавањем поздрављени су и наши глумци Мики Манојловић, Александар Берчек, Љиљана Благојевић, као и натуршчици Марија Петронијевић и Урош Миловановић, моћан глумачки тим који ће се због улога у "Завету" памтити на дуже стазе. Званичној светској премијери филма присуствовали су и Предраг Симић, амбасадор Републике Србије у Француској, конзул Слободан Раковић, као и Живадин Митровић, директор Српског културног центра у Паризу. После премијере, дружење је настављено на штанду Филмског центра Србије...