Србија и ове године без ММФ

Србија у овој години сасвим је извесно неће склопити аранжман с Међународним монетарним фондом, а по млаким изјавама званичника нема наговештаја да су расположени за тако нешто и наредне године. А ни ММФ се нешто посебно, као светски финансијски жандарм, не намеће. Наше оцене о таквом споразуму су, углавном, сведене на то да нам аранжман због пара не треба, већ због угледа код инвеститора. Преговори би, према најавама из Дачићевог кабинета, можда могли да почну на јесен.

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду каже да је присталица аранжмана с ММФ-ом с обзиром на стање у економији и политичку нестабилност која проистиче из структуре постојеће владе.

– Тежи је пут узети судбину у своје руке. Генерално, ми бисмо сами могли да дугорочно остваримо раст производње и запослености, да смањимо јавни дуг и фискални дефицит, поправимо се у погледу конкурентности. У стварности влада, али и гласачи нису расположени за примену непопуларних мера које су предуслов за то. Чак и када би водили добру политику требало би времена да се инвеститори у то увере. Наша кредибилност је ниска, јер смо у прошлости често најављивали реформске политике, али их нисмо спроводили. Зато би у првих неколико година нове политике морали да платимо данак томе тако што бисмо плаћали веће камате на задуживање – каже Арсић додајући да ММФ пружа помоћ, саветује, али не преузима вођење економске политике неке земље.

По њему, сарадња с ММФ-ом није никаква препрека да остваримо још бољу економску политику, односно да урадимо много више од онога што ММФ директно тражи од нас. ММФ је заинтересован за макроекономску стабилност, односно за то да не доспемо у кризу јавног дуга, да нам је фискални дефицит одржив, а инфлација ниска. Речју, они дају паре за девизне резерве, односно платнобилансну стабилност. То да ли ћемо ми да постигнемо већу конкурентност привреде или да скратимо процедуре у добијању грађевинских дозвола наша је одговорност. ММФ је у таквим стварима, по правилу, само саветник.

– Треба бити искрен па рећи да смо, после склапања аранжмана с ММФ-ом, у 2009. и 2010. години, када је министар финансија била Диана Драгутиновић, имали низак буџетски дефицит и то међу најнижима у целој источној Европи. У 2012. и 2013 је обрнуто, наш дефицит је порастао, док су га други смањили. По томе смо слични Словенији чије политичке институције током актуелне кризе нису биле способне да донесу одлуке за смањење дефицита – каже Арсић.

Са аранжманом с овом међународном финансијском институцијом могли бисмо да рачунамо на јевтиније задуживање, а да ћемо и даље морати да се зајмимо сасвим је извесно. У 2014. години потребна су нам средства од четири до пет милијарди евра за финансирање дефицита и рефинансирање старих дугова и јасно је да се она могу обезбедити задуживањем и продајом имовине, тачније „Телекома”.

Уредник сајта макроекономија.орг Мирослав Здравковић сматра да нам ММФ није потребан због реформи које предлаже, попут либерализације тржишта рада, приватизације ЕПС-а и „Телекома”, смањивања пензија, броја запослених, плата у јавном сектору, приватизације низа јавних услуга.

– Ако се иде у аранжман мора јасно да се каже због чега се то ради, која је корист, односно која се штета избегава. Увод у аранжман с ММФ-ом у октобру 2008. године била је паника да ће становништво остати без штедње. Шта је сада разлог? ММФ нам није потребан за спровођење реформи, али може бити уколико кренемо у репрограм јавног дуга. Динарски краткорочни дуг није велик, не представља опасност зато што се може исплатити новцем из девизних резерви. Међутим, код дугорочног дуга уколико доспева три милијарде евра, а нема могућности да се финансира новим задужењем, онда се улази у банкрот у коме ММФ посредује и заступа наше интересе – каже Здравковић.

Он сматра да реформе за које се ММФ залаже на тржишту рада значе само лакше отпуштање радника, што значи пад броја запослених. Речи Богдана Лисоволика, сталног представника ове организације у Србији, да треба откочити потенцијале за раст у енергетици и телекомуникацијама тумачи као продају или приватизацију „Телекома” и ЕПС-а што ће само значити раст цена њихових услуга и пад броја запослених. Ми, каже можемо да продамо све што имамо, али ће ускоро рачуни за воду бити енормни и моћи ћемо да бирамо којој компанији ћемо платити.

– Уколико се прихвате њихови савети последице ће бити само повећање незапослености, раст сиромаштва и уопште све тежа економска ситуација.

Нама су потребне стварне реформе – сматра Здравковић.

Иначе, Фискални савет сматра да је потребан нови споразум са ММФ-ом. С обзиром на то да стабилност јавних финансија у Србији зависи од позајмица инвеститора са финансијских тржишта, мора им се гарантовати да су мере владе довољно снажне и кредибилне за преокрет путање јавног дуга.

– Најбољу гаранцију могао би да обезбеди аранжман са ММФ-ом и сматрамо да ће без тога бити тешко да се избегне снажан раст каматних стопа на задуживање Србије и могућа криза – наводе у Фискалном савету.