Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико вреди живот новинара

Колико вреди живот новинара

Једног петка увече, још сам био на послу, назвао ме је директор полиције и рекао ми да је њихова процена да ми је безбедностугрожена и да је екипа која ће бринути о мојој безбедности већ на путу. Нису ми саопштена конкретна имена или група због којих ми је додељено обезбеђење, јер се, иначе, највећи део информација и не саопштава лицу које се налази под заштитом.Када сам тражио нове провере, речено ми је да се сваких три или шест месеци врши нова процена и да у томе поред представника полиције учествују и друге безбедносне службе, каже за „Политику” Веран Матић, директор и главни одговорни уредник Б 92 и један од три српска новинара који живе под 24-сатном полицијском заштитом.

Поред њега, МУП штити и ауторку „Инсајдера” Бранкицу Станковић (на њу су бесни фудбалски хулигани о којим је радила документарни серијал), и дописника „Вечерњих новости” из Лознице Владимира Митрића (њега полиција штити од 2005, када га је тешко повредио суспендовани полицајац, а налогодавац никад није откривен). 

Србија се и даље котира као земља у којој новинаре некажњено убијају, јер убиства Славка Ћурувије, Милана Пантића и Радиславе Даде Вујасиновић још нису расветљена. Иронија је то што се Матић, који је на челу владине комисије за расветљавање ових злочина, ових дана нашао на удару таблоида као неко због кога се расипају државне паре на телохранитеље који га прате и кад путује у иностранство.  

Телевизија Б 92 подсетила је тим поводом да се пре атентата на Зорана Ђинђића у неким новинама постављало питање треба ли премијеру толико обезбеђење. Изјаснио се и председник владе Ивица Дачић у емисији „Утисак недеље”, рекавши да је званична процена да је Матићу неопходно обезбеђење, да би се јуче огласио и МУП Србије уз напомену да у изради безбедносне процене угрожених личности учествују и Тужилаштво за организовани криминал и БИА.

Уз оцену да ниједна процена није рађена на основу личног захтева ни Матића ни осталих, МУП наводи да су трошкови „много мањи од евентуалних последица”.

Асоцијација независних електронских медија саопштила је да Веран Матић није једини новинар у Србији који је под полицијском заштитом, наводећи да полиција чува и Александра Тијанића, као и да је обезбеђивала и Драгана Ј. Вучићевића, уредника „Информера”.  

Код Верана Матића, који иначе ужива посебан респект у међународним круговима, могло би се рећи, постоји „акумулирана опасност”. Сам каже да, као и многи новинари Б 92 константно добија претње, највише мејлом и на дискусионим порталима, као и телефоном, и да их адвокатска канцеларија Б 92 доставља полицији, док уличне испаде и не пријављује.

Бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери је својевремено изјавио за „Нин” да је по налогу своје владе истраживао ко прети Верану Матићу и да је од премијера Ђинђића сазнао да иза напада стоје шеф владиног Бироа за комуникације Владимир Беба Поповић и власник ТВ Пинк Жељко Митровић. Када је 2008. године, по проглашењу независности Косова, дошло до уличних нереда и напада на амбасаде САД и Немачке у Београду, покушан је напад и на зграду Б 92, али су снаге безбедности ову зграду сачувале.

-----------------------------------------------------------------------

Матић: Волео бих да се објаве сви подаци

Само додељивање државних телохранитеља угроженим новинарима апсолутно није довољно за побољшање безбедности представника медија, каже Веран Матић.

„Новинари морају да буду слободни у обављању свог посла. Веома је тешко заборавити на присуство припадника полиције у сваком тренутку поред вас, без обзира што немате ништа да кријете или колико год они били пажљиви.

Бранкица Станковић је годину дана пре мене добила полицијску заштиту и активно сам учествовао у омогућавању да ти односи буду подношљиви како се не би догодило да Бранкица напусти новинарство. Волео бих када бисе огласила полиција и изнела податке о степену моје безбедносне угрожености и врсти угрожавања”, каже Матић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.