Испробавање ракета

РУСИЈА СЕ НЕ ШАЛИ - Усред "свађе" са САД и америчким савезницима – поводом споразума о ограничењу конвенционалног наоружања у Европи и плана Вашингтона да изгради ракетни штит на старом континенту (у Пољској и Чешкој) –  Москва је повукла изненађујуће потезе. Русија је протекле недеље успешно испробала нову интерконтиненталну ракету о чијем постојању на Западу, барем тако тврде медији, нико није имао појма.Ракета типа РС-24 испаљена је, према подацима руског министарства одбране, с полигона Плесецк и после лета од 6.500 километара погодила је циљ на Камчатки. Западни војни стручњаци претпостављају да је ново руско оружје заправо једна од варијанти познате ракете Топол-М, која може да понесе неколико нуклеарних бојевих глава и готово је "неухватљива" . Топол-М је истински ракетни монструм тежак 47.200 килограма који има домет од десет и по хиљада километара. Процењује се да погађа циљ с одступањем од највише 350 метара.

Готово истовремено Русија је саопштила да је почела тестирање и ракете кратког домета, нове варијанте пројектила Искандер-М.

"Наши суседи на југу и истоку наоружавају се ракетама кратког и средњег домета и то је за нас реална опасност", изјавио је поводом ових проба заменик руског премијера Сергеј Иванов не прецизирајући о којим државама у комшилуку је реч.

Руске ракетне пробе потпуно су изненадиле Запад. То пре свега потврђује чињеница да званичници, затечени догађајима, ћуте. О степену изненађења говори и штуро саопштење Беле куће да ће Пентагон проверити информације о најновијим руским ракетним "играма". Помало смешно када то говори држава која се хвали како може да завири у сваки кутак на планети.

У недостатку званичних реаговања медији су преузели улогу тумача најновијих збивања на светском ракетном простору. Основно питање у овим анализама гласи: да ли руске пробе, посебно тестирање пројектила Искандер-М, представљају кршење совјетско–америчког споразума о забрани поседовања ракета кратког и средњег домета (ИНФ) који су потписали 8. децембра 1987. године тадашњи совјетски лидер Михаил Горбачов и амерички председник Роналд Реган.

Тек ретки се присећају да је Русија већ одговорила на ово питање. На међународној конференцији о безбедности, одржаној у фебруару у Минхену, заменик руског премијера Сергеј Иванов је коментаришући ИНФ споразума изјавио да је тај документ "заоставштина хладног рата" и да неће вечно трајати.

Најновије испробавање ракета није, на жалост Запада, био једини руски удар. Као својеврсна круна ове демонстрације моћи уследило је саопштење Москве да креће са серијском производњом интерконтиненталних ракета типа Топол-М. О дометима и последицама најновијих руских "порука" свету тек ће се разговарати али су неке чињенице већ јасно уочљиве. На војном плану Русија показује да је и даље велика сила, да поседује најмоћније оружје и да ће брига о армији бити један од приоритета Москве. А у том светлу прича о успостављању америчког ракетног штита у Европи постаје готово бесмислена што потврђује и бивши председник САД Бил Клинтон изјавом да је реч о "бацању великих пара".