„Застава камиони” очекују помоћ државе

Крагујевац – Нејасна ситуација са италијанским „Ивеком”, који је требало да дође у „пакету” са „Фијатом”, а онда запао у проблеме, недовољна техничка опремљеност, радници у поодмлаклим годинама, слаба потражња на тржишту и беспарица која мучи Војску Србије, некада значајног партнера, све су то проблеми који годинама оптерећују „Застава камионе”. После фабрике аутомобила највеће предузеће некада јединствене целине Завода „Црвена Застава”.

И сам назив овог предузећа, основаног 1940. године, говори да је за крагујевачке камионџије време стало, још почетком овог века, када је процес реструктуирања захватио целе „Заводе”. Највећи број фабрика из овог система је приватизован, али су „Камиони”, изгледа, заборављени. Влада Србије и Агенција за приватизацију као да су дигли руке од овог предузећа.

Просечна старост радника је 53 године, а због реструктурирања не можемо да запошљавамо нове, младе кадрове. Ако се нешто не предузме, „Камионима” прети биолошко одумирање – упозорава директор Ђорђе Несторовић, наводећи да се до 30. јуна 2014, до када би процес реструктурирања требало да буде завршен, мора пронаћи неко решење.

Куповином модерне машине за прецизну обраду репроматеријала и радом на новим теренским возилима за Војску Србију, у предузећу све чине да спасу фабрику. Две варијанте малих војних камиона већ су прошле сва испитивања, друге две се припремају, па се директор Несторовић нада да би ускоро из Министарства одбране могле стићи прве поруџбине.

– Својевремено смо разговарали о испоруци 1.400 камиона, али би за нас било добро да до краја ове године војсци испоручимо бар 50 – каже Несторовић, напомињући да је опремање наше војске предуслов да се „Камиони” појаве на неком страном тржишту.

У „Застава камионима” има нешто више од 700 радника, а према речима председника синдиката Горана Милетића, на списку за социјални програм је њих 120. Кад би држава имала новца, предузеће би, каже, напустило више од 200 запослених.

– Приликом конкурса за набавку камиона, наша јавна предузећа само што не упишу име добављача. Углавном су то стране фирме, а наши камиони испуњавају све стандарде. Конкурентни смо и са ценама – објашњава Милетић, наглашавајући да је највећи проблем, ипак, то што се „Ивеко” двоуми, иако је још увек власник око 33 одсто предузећа.

Према Милетићевим речима, „Ивеко” би морао да се изјасни да ли се враћа или не, пошто та нејасна ситуација отежава преговоре са другим заинтересованим компанијама.

Ако се „Ивеко” не враћа, онда то треба јасно да каже. Ми немамо другог избора, или да склопимо аранжман са неком другом фирмом или да нас држава потпуно преузме, па да производимо и одржавамо камионе за јавна предузећа – сматра председник синдиката.

Меморандум о разумевању Влада Србије потписала је са „Ивеком” у исто време кад и са „Фијатом”, 2008, али је у ишчекивању да се ова италијанска компанија изјасни о својим намерама, Агенција за приватизацију обуставила све преговоре са другим страним предузећима.

– Пропуштена је прилика да са „Ивеком” склопимо нови аранжман. Сада је та фирма у проблемима и није реално да се врати. Зато морамо да тражимо нове партнере. Разговарамо са једном другом компанијом из Италије, са предузећима из Турске и Кине, али сви они траже да се претходно рашчисте односи са „Ивеком” – каже директор Несторовић.

----------------------------------------------------------------------

Држава више нема пара

„Застава камиони”, према акционом плану Владе Србије за окончање процеса реструктурирања, спадају у ону групу предузећа чија ће имовина бити понуђена на лицитациону продају, после чега следи стечај или ликвидација. Синдикат се не слаже са оваквом одлуком владе.

У Србији постоји 179 предузећа, са око 50. 000 радника, која се реструктуришу пуних 12 година. За њих, држава, мимо субвенција, годишње издваја 750 милиона евра (пензионо и здравствено осигурање, комунални рачуни, разни дугови...).

„Држава више нема пара да издржава та предузећа”, рекао је државни секретар у Министарству финансија и привреде Александар Љубић, који се јуче у Крагујевцу састао са представницима синдиката и директорима предузећа у реструктурирању из Шумадије.

Према његовим речима, држава не може да штити домаће произвођаче, попут „Застава камиона” или „Икарбуса”, пошто стране компаније захтевају да послују на слободном тржишту.

„Без слободног тржишта не можемо у ЕУ”, поручио је Љубић и додао да ће сви запослени у предузећима у реструктурирању која буду угашена добити 300 евра по години стажа.

У првом таласу, у стечај ће отићи 27 предузећа са око 750 запослених, рекао је Љубић, напомињући да би сва предузећа у реструктурирању одмах била блокирана, уколико би радници и други повериоци са извршним судским пресудама затражили да наплате своја потраживања.

„Држава не може да заштити предузећа у реструктуирања ако радници поднесу тужбу суду у Стразбуру, а овај доносе пресуду у њихову корист”, саопштио је државни секретар.