Кров над главом и место у друштву

У извештају Представништва Високог комесаријата УН за избеглице у Србији (УНХЦР), који је недавно урађен, наведено је да се у Србији налази 97.953 избеглица из БиХ и Хрватске, као и 206.798 расељених лица са Космета. У разговору за "Политику" Ленарт Котсалаинен каже да се у УНХЦР са разлогом претпоставља да међу расељеним лицима са Космета процентуално има више екстремно сиромашних људи него међу становницима Србије.

У току је, по речима нашег саговорника, истраживање међу расељеним лицима са Космета о условима у којима они живе. Ово истраживање ради се у сарадњи са удружењима расељених лица и са Републичким заводом за статистику. Очекује се да ће бити готово до краја ове године. Тада ће се, како каже Котсалаинен, тачно знати које су групе међу расељенима најугроженије и где се оне налазе. Располагаће се подацима коме, где и каква помоћ треба да се упути.

Потпуно су без основа нагађања и претпоставке да ће боље услове за живот расељеника у Србији њих одвратити од намере да се врате својим кућама на Косову. Али, битно је да, како каже наш саговорник, док су расељеници у централној Србији, да им се обезбеде нормални, односно услови достојни живота. То исто важи и за расељене Србе и за расељене Роме.

УНХЦР има намеру да заједно са Владом Србије сачини програм за смештај и запослење расељених лица. За то су потребна велика финансијска средства. Њих не могу да обезбеде УНХЦР и Влада Србије сами, већ је потребна сарадња са међународним донаторима.

Програмске акције би се фокусирале на подручја и градове у којима се налази највише расељених лица.

Оно што УНХЦР ради у овом тренутку јесте додела једнократне помоћи најугроженијим породицама. То зависи, како каже наш саговорник, од величине породице. Иначе, једнократна помоћ се креће од 2.000 до 3.000 евра.

Расељеничким породицама, које су саме почеле да зидају кућу, УНХЦР помаже у виду одређене количине грађевинског материјала... Започела је и додела микрокредита за расељена лица и то преко партнера УНХЦР.

"Стање јесте тешко, али се полако напредује. У Врању је, рецимо, урађен пројекат за боље становање избеглица и расељених лица. У одређеним крајевима централне Србије и Војводине нуди се пољопривредно земљиште, па и цела имања са кућама, по релативно ниским ценама. Било би пожељно да се пронађу донатори и кредитори који би за избеглице и расељене обезбедили кредите за куповину пољопривредног земљишта. Но, то није довољно. За покретање пољопривредне производње потребан је почетни капитал. Затим, потребна је и основна пољопривредна механизација. Што буде било више пара, то ће више посла моћи да се уради. Надамо се", каже Ленарт Котсалаинен, "да помоћ дајемо људима према њиховим потребама".

Постоји још једна шанса за млађе избегличке и расељеничке породице које могу и желе да се баве пољопривредном производњом. Наиме, у Војводини и источној Србији постоје старачка домаћинства, која не могу да обрађују своје земљиште и одржавају објекте и имање. Они, остарели муж и жена, примили би у своју кућу млађу породицу избеглица или расељеника, која би обрађивала пољопривредно земљиште. Од створеног прихода могли би релативно добро да живе и старци и избегличка или расељеничка породица... После смрти стараца, избегличка или расељеничка породица би наследила њихово имање.

Овај програм је, по речима нашег саговорника, већ почео да се реализује и то у сарадњи са Народном канцеларијом председника Републике.

Важно је, по речима нашег саговорника, да се остварује помак, па макар и невелики. Али, има и значајних акција, па и правих подухвата. Тако је УН Хабитат започео програм изградње станова за избеглице, које су се определиле за интеграцију у локалну средину. Како наводи Ленарт Котсалаинен, из овог програма завршава се неколико стотина станова у општинама Панчево, Стара Пазова, Чачак, Крагујевац, Краљево, Ниш и Ваљево.

Када избеглице виде кров своје куће онда, како рече наш саговорник, осете сигурност, а нада и перспектива се поново враћају у њихов живот.