Оптужница за корупцију на царини

Специјално тужилаштво за организовани криминал подигло је јуче оптужницу против 28 особа због корупције на царини, примања мита и злоупотребе службеног положаја. Како је саопштио Томо Зорић, портпарол Специјалног тужилаштва, сумња се да је на овај начин причињена штета од више десетина милиона евра.
Оптужница, која још није ступила на правну снагу, написана је на 247 куцаних страница и за сада је, по броју страница, најдужа коју је ово тужилаштво икад написало.

Зорић наводи да је циљ ове криминалне групе био да се према одређеним корисницима наводног увоза не примене мере царинског надзора и контроле, као што су преглед и чување робе, стављање царинских обележја и тако даље. Тако се спречавало спровођење поступка царине и плаћање царинских и других обавеза.

На овај начин је омогућавано кријумчарење акцизне робе, нафтиних деривата и комерцијалне робе великих вредности са подручја Турске, Бугарске, Кине и Македоније на подручје Републике Србије.

Начини рада ове групе били су разноврсни. За камионе са великим количинама наведене робе, у чијој је документацији било назначено да су у транзиту кроз Србију, фиктивно је приказивано да су натоварени робом изашли из земље. У стварности, роба је истоваривана на подручју Србије и продавана "на црно", неоцарињена и без плаћеног пореза.

– Најчешће су у питању били шлепери који су преносили терете од 15 до 30 тона. Према нашим сазнањима, прошло је неколико стотина таквих шлепера – рекао је Зорић.

Портпарол каже да је један од начина ове групе био и увоз текстилних и других производа најчешће из Турске, а затим је роба превожена преко административног пункта Рудница са фиктивном документацијом у којој је назначено да се роба испоручује неком предузећу са подручја АП Косова и Метохије. После прелаза преко овог административног пункта, у међузони између централног дела Србије и Косова и Метохије, роба је алтернативним правцима враћана, односно, кријумчарена у Србију. Затим је преко мреже посредника и препродаваца илегално продавана купцима на подручју Србије.

На овај начин држава је оштећена не само на име неплаћеног пореза и царине, већ и тако што је предузетник из Србије, наводни продавац робе, имао право да тражи повраћај пореза.

Д. Чарнић