Срце се никаквим парама не може купити

Утисак јавности да је до смрти осмогодишње Тијане Огњановић, која није дочекала срце за трансплантацију у Америци, криво непостојање правилника за лечење деце у иностранству – погрешан је, јер стручњаци подсећају да се сваки проблем у медицини, а нарочито код тешких срчаних обољења, не може решити само новцем.

– У кампањи која је направљена да би се прикупио новац за Тијанино лечење јавност је стекла утисак да паре решавају све, а то је далеко од истине. И богати људи у Америци умиру не дочекавши срце. Не може се све купити парама. Паре су неопходан, али не и довољан услов – каже професор др Јован Кошутић, Тијанин кардиолог.

Он додаје да је, без обзира на високу своту новца која је прикупљена, девојчица била све време ризичан пацијент за ову интервенцију.

– Од почетка је то била страшна и ретка болест срчаног мишића. Кад ће срце да „дође” – била је лутрија и судбина. Колико се срце чека у свету, индивидуално је и зависи и од државе и од институције, али, примера ради, један од пет Енглеза који су на листи – не дочека срце – наглашава др Кошутић.

Професор др Бранимир Несторовић, пулмолог са Универзитетске дечје клинике, каже како се већ од самог почетка акције знало да је ризик за операцију код Тијане јако велики, и да је то био разлог због чега су је одбили најпознатији центри у Лондону и Бечу.

– Лош исход у овом случају нема никакве везе ни са правилником о лечењу деце у иностранству који није донет, нити са реакцијом државе, већ је последица тешке болести. Против тога сам да се новац скупља од случаја до случаја. Лекарима је усред акције прикупљања новца било тешко да кажу да то није добро. Тешко је то објаснити родитељима који се боре за своје дете. Међутим, мора да постоји комисија експерата чак и када је реч о хуманитарним акцијама да они кажу стручно мишљење да ли оне имају сврху. Погрешан је утисак створен у јавности да ако се се јавиш на време и имаш новац да платиш – гарантовано ћеш преживети. Не може се новцем купити живот. Па, Стив Џобс, оснивач компаније „Епл” и компјутерски мултимилионер, умро је после трансплантације јетре и панкреаса – објашњава др Несторовић.

Да новац не може да обезбеди орган који живот значи уверио се и власник ресторана у Београду, који је за операцију срца свог сина дао 400.000 евра, а младић је на крају умро.           

Добро упућени лекари из дечјих клиника у Београду кажу како се не зна тачан број деце која у Србији чекају на трансплантацију срца, јер одговарајуће листе нема, пре свега јер нису дефинисане индикације, нити узраст за стављање на листу. Ипак, професор др Владимир Ђукић, државни секретар за здравство, истиче да, колико је њему познато, шесторо малишана чека на ново срце, додајући да најбоље податке о томе има кардиолог др Ида Јовановић.

– Очекујем да се потребе пацијената за трансплантацијом срца реше у нашој земљи. Када је реч о малој Тијани, треба нагласити да су лекари болнице у Бечу одбили да је оперишу јер су сматрали да су шансе да преживи око два одсто. Трагична смрт девојчице ни на који начин не осликава неспособност и одсуство жеље овог министарства да реши проблем. Напротив. Усвајање правилника ће изједначити сву децу у њиховим правима, а да ли ће у решавању проблема дати резултате – видећемо – истиче др Ђукић.

Свуда су донори проблем, сматра он, поготово код деце због величине срца које треба да се пресади и много је лакше урадити ову интервенцију код одраслих.

Ипак, сви су сагласни да је неопходно што хитније усвајање правилника о условима и начину упућивања на лечење у иностранство,а у Министарству здравља кажу да се ради на његовој измени и да они инсистирају на томе да се питање трансплантацијепостави међу приоритете и системски реши. Професор др Душан Милисављевић, председник Одбора за здравље и породицу Скупштине Србије, очекује да овај правилник буде усвојен до краја јула и да није оправдано ниједно објашњење да држава нема довољно пара за лечење деце.

Сања Миросављевић, пи-ар РФЗО, каже да фонд нема средстава да обезбеди слање пацијената на трансплантацију срца, јер им је за слање болесника у иностранство намењено само 450 милиона динара.

– Када је реч о трансплантацијама срца треба знати да су огромна средства потребна за сваког пацијента, јер се плаћа да болесник оде у иностранство и да уђе у процедуру, а да ли ће доживети да добије орган – не зна се – додала је Миросављевићева.

Стручњаци напомињу да се на пресађивање срца чека и у другим земљама. И у оним државама које су чланице „Евротранспланта”, у прошлој години је било на листи чекања 1.235 пацијената, а од донора је искоришћено 607 срца. У тој међународној организацији, која окупља седам земаља, само прошле године на листу чекања стављено је око 10.000 пацијената, а пресађено је 7.533 разних органа. Нажалост, сваког дана 10 Европљана умре због недостатка неког органа.

-------------------------------------------------------------------------------------

Без примедаба на листе чекања

На наше питање да ли постоје ригорозне контроле листи чекања, др Владимир Ђукић каже да нису имали ниједну примедбу која се односи на непоштовање листи чекања, а верује да ће се та тенденција наставити. Јер, само у једну трансплантацију је укључено више од 200 људи.