Легат „изгубљеној генерацији”

„Наш основни заједнички именитељ је да сви ми живимо на малој планети, дишемо исти ваздух, бдимо над будућношћу наше деце и сви смо смртни”, поручио је пре пола века амерички председник Џон Кенеди у говору уочи потписивања историјске Повеље о делимичној забрани нуклеарних проба са лидером тадашњег СССР-а Никитом Хрушчовим.

Договором је свет у време кубанске ракетне кризе 1962. избегао најтежу војну конфронтацију Хладог рата, а Кенеди је показао снагу лидера са визијом.

У временима растућих, истина друкчијих и пре свега економских и финансијских глобалних тензија, Кенедијеве речи да треба да „бдимо над будућношћу наше деце” одјекује као ехо у два одвојена глобална  упозорења.

Међународна организација за рад (ИЛО) и Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) ових дана, уочи текућег самита Г20, истичу да свет недовољно размишља о будућности долазећих генерација а да ће последице тог немара бити опасно непредвидиве.

Више од 93 милиона становника групације Г20 најразвијенијих држава света данас је без посла, а биће их још више, констатује ИЛО

који је пре две године упозорио да због незапослености ризик социјалних немира расте у 45 од 118 држава света у којима та УН агенција делује.

Истовремено, 78 милиона младих широм света данас нема посао. У Европи, готово четвртина оних испод 25 година не ради. Осам милиона младих у узрасту 15-24 године нити је у школи, нити има посао, нити је на бироу рада, уз велике шансе да склизне на социјалну маргину и сиромаштво.

ОЕЦД такође бележи да ће готово 50 милиона становника 34 најразвијеније земље света бити без радног места до почетка 2015.

Да ли свет својим садашњим поступцима ствара „ изгубљену генерацију” будућности, како са зебњом констатује Европски парламент? Да ли лидери света имају визију за времена која долазе? Или ће бити да је замрачена будућност последица глобалне „кризе лидерства” о којој се толико говори?

Широм Европе, владајућа је норма штедње и отпуштања људи из јавног сектора, што додатно увећава проблем. У Грчкој је 2.000 запослених већ добило отказ, а владу чека обавеза да до 2015. отпусти 15.000 државних службеника. Незапосленост је 27 одсто, а код младих рекордних 62 процента. Шта је порука: снађите се.

Консолидујући своје финансије, Европа не би смела да угрози своју будућност, упозорава  Ласло Андор, комесар ЕУ за запошљавање, док немачки министар финансија Волфганг Шојбле страхује да би неуспех у бици против акутне незапослености младих могао да „растргне Европу и доведе до револуције”.

Колико се и како садашња генерација политичара развијеног света труди да разреши дужничко-економско-политичку сазнајемо до детаља са разних њихових самита по луксузним локацијама. Шта о ономе што нуде мисли генерација осам милиона „лебдећих омладинаца” Европе сазнајемо све чешће преко масовних уличних протеста.

У суочавању са могућношћу да иза себе остави „изгубљену генерацију” , Европа није усамљена: споровозни, готово бирократски однос политичара према многим акутним изазовима присутан је широм света. Себични интереси бизниса данас замагљују поглед на сутра.

Бесперспективност и апатија – које се лако претварају у гнев – утичу да генерацију без посла мало занимају теме које црпу дневну пажњу и енергију  глобалне политичке елите.

Маре ли за исход министарског састанка Светске трговинске организације у децембру на Балију који би, какав год да буде, могао да одреди многа правила глобалног бизниса следећих деценија? За нову битку за нафтне концесије у Сомалији, Албанији, Оману или Вијетнаму? За следећу етапу војних маневара на Пацифику или за очекивану битку за пијаћу воду на Блиском истоку?

Онај без посла и будућности нема ништа од најаве одсудне битке против пореских рајева, проблем све старије Европе, „Стварања правила пута 21. века” о чему је крајем прошле седмице говорио амерички потпредседник Џозеф Бајден у Вашингтону.

Јаз између егистенцијалних недоумица наследника и приоритета политичких патријарха данашњице изгледа огроман. Много је оних које сурова стварност уверава да елита нема праву визију како да „бди над будућношћу наше деце”.

Ако свет хитно не осмисли глобални оквир за подстицај привредног раста , стопа незапослености међу младима у следећих пет година наставиће да расте, уз све већу малодушност и друштвену самоизолацију најмлађих на тржишту рада, упозорава ИЛО.

Са осматрачнице данашњице посматрано, лидери који развијени свет покушавају да извуку из најтеже кризе од Другог светског рата, толико су опседнути интересима власти и профита, да могуће нису ни свесни да стварају „изгубљену генерацију”.

Немирење са таквим легатом и исконска потреба за будућношћу, лако могу да значе да ће буђење лидера без визије бити болно.