Први у Србији, други у влади

Државни функционери и медији необично пажљиво су форсирали функцију „први потпредседник владе”, што је значило да њен носилац није само први међу једнакима. Александар Вучић је од самог формирања владе имао визију политичког успона, на њој је радио немачки прецизно, без великих речи, у медијским појављивањима клонио се разбарушених метафора и никада није деловао опуштено.

Пошто нам је Вучић открио да пажљиво ишчитава протестантског правника, социолога и политичара Макса Вебера, могуће је закључити да се први потпредседник руководи његовим трима аспектима власти: харизматским, традиционалним и рационалним. Што се тиче харизме, вероватно је свестан да не битребалода игра на ту карту, али зато његов вртоглави рејтинг у истраживањима јавног мњења почива на преостала два.

С тим, што је и у томе, као и на линији Николић–Дачић, нашао праву меру. Никада не изгледа напаћено,али је увек забринут и никада не каже превише, нарочито не жаргоном улице, али је зато свака његова реч „златна”, можда зато јер оВучићунепишускандал-мајсторинитије интересантан „скривеним камерама”.

Да је лидер тихог говора и великог утицаја убедљиво најмоћнији човек у Србији показао је када од косовскеплатформесвог другогполитичкогоцанијеостаоникаменнакамену или када је после бројних Дачићевих разговора у Бриселу, које је посматрао са стране, одлучио да оде у европску престоницу и реши проблем.  Немци су му веома захвални на томе, јер им је тренутно најважније да се примењује Бриселски споразум и не пропуштају да напомену да „нема разлога да се сумња у његову поузданост”.

Што се тиче домаће јавности, десничари не могу да му опросте реченицу да је „Србија овим Видовданом преокренула ток историје”, али је занимљиво да му чак ни ти не оспоравају да је елегантно успео да „изнесе” свој политички заокрет.

Али садашњи први потпредседник једног дана неће изгубити власт ни због Косова ни због ЕУ. Јер када „обичног” грађанина, заинтересованог за политику тек површно, питате по чему памти Вучића у последњој години дана, неће се сетити ни руских „мигова”, ни лежања на поду скучене европске канцеларије у Бриселу, ни буџета, ни тога како је Вулина наговорио да повуче оставку. Рећи ће: „По хапшењу Мирослава Мишковића”. И, додаћезначајно, дајенајмоћнијитајкунјошувекузатвору.

Вучић, као одличан познавалац изборних процеса и скенирања грађанских очекивања, зато је и кренуо у борбу против корупције. Додуше, тојеиважанзахтевЕУ. ТоштосуМишковићисиндочекалиНовугодинууЦентралномзатвору, ономобичномчовекунијеобогатилоновогодишњутрпезуузнеподношљившундсателевизија, алимуједалоутехудауданашњојСрбијиибогатимогудазаплачу, јерјемождагрејањеузатвору вероватно слабијенегоуновобеоградскомблоку.

Ипак, како је Србија још увек шири круг од даљинског топловода, следеће зиме Вучићевом рејтингу неће баш много помоћи ако Мишковић и даље буде у затвору, ако грађани не буду имали више посла, економске сигурности или наде.

Зато је данас први потпредседник човек под највишим крвним и политичким притиском у Србији, а од његове физичке и менталне издржљивости зависиће и његова будућност, али и учинак ове владе. НавидовданскојседницивладеуКрушевцурекаоједаћебитизноја, алидапрвипутможемодакажемоданемаинећебитикрви. Сузе и бес није спомињао.

Биљана Митриновић