Нисмо политички снајперисти

Најављујући реконструкцију владе после нешто више од годину дана рада, владајућа коалиција истиче да је на то није натерала опозиција. И у јавности се често чује да, такорећи, немамо опозицију, толико је слаба. Међутим, лидер Либерално-демократске партије (ЛДП) Чедомир Јовановић, одбацује такве оцене и тврди да то што се владајућа коалиција међусобно напада до самоуништења не значи да је опозиција слаба.

Како гледате на то истицање да опозиција није натерала владу на реконструкцију?

Власт се распада зато што је формирана на лимитираном мотиву – простој смени старе власти. Сада, када је Србија уморна од покушаја да нас убеде како нешто умеју и да раде, реконструкција је нови анестетик за умртвљивање друштва. То што се владајућа коалиција напада до самоуништења не значи да је опозиција слаба. Напротив, ЛДП је редефинисао свој профил и снагу као најоштрија и ефикасна и рационална опозиција. О свакој теми, од буџета који смо најоштрије критиковали, преко свих афера које су пратиле ову власт, поигравања судбином Срба са Косова до задржавања модела партијског управљања у јавном сектору који прави милијарде евра губитака, пљачкајући грађане на монополима, инфлацији, задужењима.

У скупштинском раду често се стиче утисак да су опозиционе странке више супротстављене међусобно него са владајућим партијама?

Скупштина, бар за ЛДП, није ни позориште ни фронт где би требало међусобно да се поубијамо. Ми смо одговорни људи, нисмо снајперисти у политици, попут Николића, Вучића или Дачића док су били опозиција. Али се зато ниједан министар не осећа лагодно кад долази у парламент, јер зна да га тамо чека ЛДП. Нико није био конкретнији од ЛДП-а, о свакој теми коју је власт изнела покушавајући тиме да сакрије рад у коалицији и нудећи самосажаљење којим пуне медије, као и реконструкцију коју су претворили у циркуски трик.

Има ли у опозиционој „неслози” жеље да једни другима преотмете бираче, или су разлози у личним сујетама лидера, или нешто треће?

Садашњи лидери ДС-а не виде ни своју ни политичку будућност странке у снажном опозиционом блоку способном да се реформском политиком и чврстином супротстави коалицији Вучића, Дачића, Динкића и сателитских партија. Они желе да буду сателит, али је важно да то не жели ниједан бирач који је у прошлости подржавао ДС.

Најјаче опозиционе странке успеле су тек ове недеље да се окупе око заједничког предлога, смене министра Жарка Обрадовића. Зашто тако нешто није било могуће раније, а било је покушаја када се догодио афлатоксин у млеку?

Ми смо ту иницијативу покренули чим је држава колабирала на малој матури, друге странке су се томе придружиле. Али и сада не мислимо да се катастрофалан курс власти може променити сменом појединачног министра. Србија се гуши у застрашујућем јавном дугу, инфлацији, огромним порезима због опште политике владајуће коалиције која повремено истура појединце пред јавност, како би сакрила своју суштинску слабост – чињеницу да признају да су 20 година лагали, али неспремност да данас ураде оно за шта нису били способни онда када им је ЛДП то предлагао.

Ви сте пре извесног времена разговарали са неколико странака, са жељом да се, на време, за неке будуће изборе направи широка коалиција, зашто није успело?

Први циљ је био да видимо за коју политику је део вођства ДС-а спреман. Добили смо одговор – за статирање и чекање. Покушали смо да успоставимо нормалну комуникацију и нађемо чврсте тачке повезивања. Али, ми смо за тржишну економију, слободно тржиште и ЕУ као модел вредности, за Србију у НАТО, реформу ПИО и здравственог система, увођење реда у јавна предузећа, укидање њихових монопола. То је за ЛДП политика. Одговор ДС-а на то јесте њихов предлог командне привреде, много популизма, заправо покушај да се тако кандидују за позицију у било којој будућој власти. Зато нама више није важан Ђилас, ни њихова амбиција. Важни су нам људи, посебно они које је та странка оставила на цедилу, иако су за њу годинама гласали и кад су грешили.