Самарас опомиње министре да испуне услове поверилаца

Од нашег дописника

Атина – Грчки премијер Антонис Самарас је на седници кабинета поручио својим министрима да неће толерисати одлагања и било какав застој у спровођењу структурних реформи у државној администрацији и да до краја августа сва министарства, без изузетака, морају да доставе спискове 4.800 службеника који ће бити на потенцијалној листи за отпуштање.

Самарас подсећа да се као услов за даље добијање обећаних кредита морају стриктно испунити обећања дата међународним повериоцима, којима је речено да ће се до краја године 25.000 државних службеника наћи на мобилним листама. „Тројка” инспектора Европске комисије, Међународног монетарног фонда и Европске централне банке се почетком септембра већ враћа у Атину да би проверила стање у реформи административног сектора.

Уз општинску полицију и особље угашене државне РТВ ЕРТ, још хиљаде запослених у сфери одбране и здравства и из нерентабилних предузећа и агенција наћи ће се на мобилној листи ове и наредне године. То значи да ће осам месеци примати 75 одсто личног дохотка, а затим, уколико не буду премештени на друго радно место, бити отпуштени.

Самарас инсистира на томе да се добро „протресе” Министарство образовања и локална администрација, што је изазвало незадовољство и на улице извело стотине учитеља. Међутим, градоначелници пет градова –Атине, Солуна, Патре, Волоса и Јанине – упутили су влади отворено писмо у коме изражавају незадовољство због односа према локалној администрацији.

Градоначелници упозоравају да се центар према њима односи са омаловажавањем и да доноси одлуке које су у компетенцији општина и градова. Они инсистирају на томе да се преиспита одлука владе о отпуштању особља локалне администрације и да се коначно решење препусти општинама.

Истовремено, на седници кабинета је изражено уверење да неће бити потребе за новим смањењем плата и пензија и да ће до 2016. године минимални лични доходак остати 586 евра.

Министар финансија Јанис Стурнарас сматра да све иде по плану и да ће после јула 2014. дефицит у буџету бити доведен у дозвољене границе и да, како је нагласио, „неће стварати било какав озбиљан проблем”. Он није искључио могућност смањења пореза, али је одбацио вероватноћу увођења било каквих озбиљних мера штедње.

„Уколико се будемо придржавали рокова и буџетског плана, неће бити потребна интервенција и међународни кредитори ће наставити са обећаном кредитном линијом”, каже Стурнарас.

Последња испитивања показују да су, међутим, Грци песимисти када је реч о економској будућности земље. Више од 62 одсто очекује да ће стање у привреди бити још горе и да нема основа за прављење планова за бољу будућност.