Повратак из таблоидног чистилишта

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Два политичара за које се у једном моменту веровало да су бесповратно „бивши”, ових дана настоје да се врате на сцену, уверени да ће им бирачи опростити грехе који у америчкој политици нису „смртни”: сексуалне афере.

Ентони Винер, бивши конгресмен из редова Демократске партије, који је био принуђен да 2011. поднесе оставку због тога што су обелодањене фотографије његових интимних делова тела, које је „Твитером” слао својој „онлајн” пријатељици, ушао је у трку за гувернера државе Њујорк и таман је испредњачио испред других кандидата, кад се испоставило да он уствари тражи другу шансу после почињеног и другог греха.

На видело је наиме избило да је његово покајање после напуштања Конгреса, због чега се веровало да му је политичка каријера запечаћена, било лажно, и да му је склоност ка онлајн егзибиционизму готово клинички случај: обелодањено је да је са том лошом навиком наставио и после спектакуларног политичког пада.

Да ли се због тога повукао из трке за гувернера? Наравно да није. Његов образ је изгледа тврђи од ђона: у уторак се појавио на конференцији за штампу, позивајући бираче да му поново опросте.

Поред њега је, као и увек у оваквим ситуацијама била супруга која је изјавила да га воли, да му пружа подршку, иако њена одлука да после скандала остане са њим (у међувремену су добили дете), „није била лака”.

Бирачи су изгледа спремни да опросте и Елиоту Спицеру, који је био на месту на које сада претендује Винер: гувернер (главна извршна власт) државе Њујорк био је од јануара 2007. до марта 2008, када је поднео оставку, после открића да је био чест посетилац елитних (тарифа им почиње од 1.000 долара на сат) проститутки. На сопствени рачун, па му је то био само лична и политичка грешка, али не и кривично дело.

После тога је био новинар и ТВ водитељ (неко време и у ударном термину Си-Ен-Ена), а последњих недеља води у трци за ревизора града Њујорка, што је тамо изборна функција.

Ова два примера су нова потврда да сексуални скандали нису неопростив преступ у америчкој политици. Кад је Винерова супруга Хума Абедин стала уз свог очигледно неверног животног партнера, у свим извештајима је напоменуто да је она једна од најближих сарадница Хилари Клинтон, која свакако има разумевања за њене муке, јер је и сама прошла кроз сличне.

Бивши председник Бил Клинтон може наиме да буде инспирација и Винеру и Спицеру, па и подужем списку других америчких политичара који, иако свесни да су под паском јавности, нису одолели искушењу да потврде оно што је својевремено констатовао Хенри Кисинџер: да је моћ највећи афродизијак.

Због авантуре са буцмастом стажисткињом из Беле куће Моником Левински, у којој се дуго полемисало да ли је орални секс „прави” секс, Клинтон умало није смењен. Није му, наравно, пало на памет да поднесе оставку, а данас је угледни државник чија се реч уважава, док му је супруга изгледни кандидат на председничким изборима 2016.

Некако у исто време кад и Спицер, кроз таблоидно чистилиште, због ванбрачне везе, прошао је и Џон Едвардс, такође демократа, који је 2004. био кандидат за потпредседника, а 2008. покушао да задобије председничку номинацију, да би се открила његова авантура са блиском сарадницом, са којом је добио и дете.

Оптужен је потом да је ненаменски користио и кампањске фондове, због чега му је суђено, али порота није успела да се усагласи да ли је крив, па се извукао. Он међутим није покушао да се политички рехабилитује.

У сасвим сличној ситуацији, то је успело бившем сенатору из Јужне Каролине Марку Сенфорду, који је у јуну 2009. сарадницима рекао да иде на шестодневно планинарење недалеко од Вашингтона, да би се испоставило да је отишао у посету љубавници у Буенос Ајресу. Због тог скандала поднео је оставку, али је ове године успео да се на ванредним изборима за упражњено место у Представничком дому врати у Конгрес.

Дуг је уствари списак америчких политичара којима су се апетити за политичком моћи и апетити за сексом подударили: на њему су и Френклин Дино Рузвелт и неизоставни Џон Кенеди. Психолози то објашњавају чињеницом да су уствари инстинкти који подстичу жудњу за влашћу исти они који их терају ка сексуалним претеривањима.

Новинарка „Вашингтон поста” Сели Квини, коментаришући актуелне поводе, у свему види и нешто много елементарније. „Суштина је у томе што такви политичари једноставно немају осећај срама.”