На краткој клупи

Политичари се интересују за спорт,нуде се,чак и намећу да воде спортске савезе иако се,ни као аматери, нису прославили у тој дисциплини. Дошао је час кад би спорт могао да се умеша у политику, бар толико да се нека спортска начела уведу у праксу политичара.

Још неки дан и 27. јула, на прву (последњу?) годишњицу оснивања имаћемо преправљену, Владу Србије. Бар тако је народу обећао „двојац“ Дачић–Вучић. Дотле да се стрпимо, али ме нешто брине. У јавност се пуштају само штуре вести о могућим „номинованим“ министрима које ће „велики брат“ из „куће“ или са „фарме“да пошаље на улицу, међу обичне грађане. Нема имена и мерила: ко ће и због чега да буде замењен? Чујем, по кафићима падају и опкладе ко ће да буде „педалиран“и чаршија се, у свој муци – и забавља. Сви коалициони партнери тврде да су њихови министри радили „најбоље што су могли“, а неки су мандате ставили на располагање главном одбору странке уместо да оставке понуде премијеру Дачићу. Сви очекују да други ортаци повуку своје неуспеле играче. Мене живо занима: ко ће да их наследи? Каква је њихова привредничка биографија? Да ли је таква да ће бити успешнији од претходника? Од тога зависи успех реконструкције!

Сумња да ћемо добити боље министре, државне секретаре и помоћнике почива на следећем: кад супре годину дана састављали кабинет, коалициони партнери су извели своје најбоље „играче“ за стартну петорку. Саставили су тим који треба да добије утакмицу. После годину дана, на „полувремену“ је оцењено да смо пред поразом. Прва постава није дорасла озбиљном послу и резултат је скоро губитнички. Зато је узет тајм-аут и изводи се реконструкција. Плашим се да коалициони партнери на „краткој клупи“ немају ваљане замене! Да имају – објавили би њихова имена.

Србија има способних људи, али је невоља у томе што не желе да се баве политиком јер је то непривлачан посао који има необична,за њих неприхватљива мерила. Од кандидата се, у првом реду, очекује да је, „наш човек“ – члан странке. Да је одан, проверен, подобан, послушан – па тек онда се цени да ли је, и у којој мери, квалификован да води неки ресор у влади. Таква мерила су примењивана и у Титовој Југославији. Ни онда а ни данас није се, пре свега, ценило да ли је кандидат зналац, маштовит и моралан, бар толико да се сам повуче ако не постигне резултат. И тек онда да се упита да ли је и како страначки оријентисан?Савезни капитени и селектори (са изузетком Синише Михајловића који је из репрезентације избацио Адема Љајића јер није певао химну!) у тим уводе играче на основу вештине и способности да успешно нападају и постижу поготке. Верска, национална,још мање страначка опредељеност играча их не занима. Добре играче чак и купују, доводе их из белог света и црне Африке.

Уверен сам да ни предстојећа „реконструкција“ неће да одшкрине врата нестраначким експертима! Кладим се да у њу неће ући ни један уколико није члан тројке – СНС–СПС–УРС. Зато ће преправка владе бити страначка нагодба, „козметичка“, површинска самообмана. Превласт политике над економијом траје и у томе је извор и узрок деценијских невоља. Волео бихда се после 27. јула покаже да нисам био у праву.

Међутим, способни, школовани привредници клоне се политике јер то ангажовање подразумева понижавајућу службу интересима партије која му је поверила висок положај. Знају да кад страначки интерес има превагу над економским законима – резултата нема! Покретачи реконструкције – Дачић и Вучић имају прилику дапозову у владу бар два-три нестраначка стручњака. Да им дају „одрешене руке“ и повере вођење финансија, пољопривреде, индустрије, енергетског ресора? Привредни сектор у влади морају да воде доказано способнији,одлучни визионари! Стање у економији је толико тешко да се на командном мосту брода Србија мора постићи концентрација памети, искуства, способности. Без тога, можемо се насукати или ударити у скривени гребен.

Расправа о преправци владе траје, али се мало говори о новим,бољим идејама. Да ли ће привреда – са пољопривредом коначно да избије на место које јој припада – на сам врх њене агенде? Или ће,као до сада, да тавори у дубокој сенци „датума“, Косова, сузбијања корупције и криминала и других, неспорно важних,питања која не подижу куповну моћ и не смањују сиромаштво и незапосленост!Како да се упосли народ, искористи време и енергија милиона људи, да израђујемо и нудимо првокласну робу, какву свет тражи и добро плаћа. У складу с тим циљем – ида се измени посада.

Новинар, председник Покрета Богата Србија