Таг: Захарије Трнавчевић

Седам деценија путујем Србијом, посматрам запрљану природу, атаре села, мањих градова и престонице. Призор подсећа на мусаво, љупко детенце, које вапије да га старији умију и доведу у ред. Неке општине од пре пет-шест година имају комуналну полицију. Не знам колико ова нова полиција оптерећује њихове буџете, али кад се сетимо стања пре њеног увођења и овог што данас видимо – тешко да има...

Добио сам необичан сувенир који се једе: паковање слатких урми. У школи сам чуо, и упaмтио, да бедуини, ходајући пред караваном камила по врелом песку Арабијске пустиње, проведу цео дан уз шаку ових слатких плодова. Дародавац је хидроинжењер. Боравио је у Оману. Његов институт за водопривреду „Јарослав Черни” на конкурсу је добио леп „послић”: пројекат и градњу система за наводњавање плантаже...

Једно време српска влада је имала Национални аграрни савет, који је сачинио нацрт стратегије развоја аграра за наредних 25 година. Али тај не превише обиман акт није прочитао ни тадашњи (Ивица Дачић) ни садашњи (Александар Вучић) премијер. Да су читали – ваљда би донели одлуке о брзом увођењу нових знања и потискивању традиционалне земљорадње, нискокаматним кредитима за аграр, обиму и сврси...

Ово је једном морало да се догоди! Није божја казна, већ цена деценијског нехаја. Године и деценије ће проћи док ова генерација сведока језивог старозаветног потопа не заборави рушилачке таласе безимених потока, речица – урушавање кућа, одроне, прскање и нестајање путева, евакуацију и збегове. Причињена је штета од милијарду евра. Тако је, на брзака, проценио немачки „Шпигл”. Можда је и већа...

„За сутра се предвиђа погоршање времена: облачно са кишом“... Још од времена Каменка Катића, а и данас, водитељи телевизијских емисија за кишни дан кажу „ружно време“, заборављајући да су капи кише обрадовале хиљаде сељака који су недељама, забринути и очајни, гледали распуклу земљу и увеле усеве, кривили вратове осматрајући високо, ведро небо... Колико воде – толико живота! Ово је аксиом који...

Било је одјека на текст „Боље странци него парлог”, у којем сам тврдио да није штетно ако страни грађани имају поседе у Србији. Ако је допуштено да странци инвестирају и подижу (или купују) фабричка постројења, зашто не би могли да поседују и обрадиво земљиште? Неки, чуо сам, одобравају моје начело да „није важно ко поседује земљиште већ како га користи”. Али некима се то није допало, па ни...

После ГМО, афлатоксина и других баука и страшила – нова узбуна:странци купују српску земљу!Тачније: већ су купили тридесетак хиљада хектара првокласних војвођанских ораница и,уколико их не зауставимо,ко зна шта ће нам остати. Арапи имајубрда пара од нафте и гаса и, прича се, бацили су око чак и на ПКБ. На узбуну звоне паори – мали акционари, окупљени у разна удружења широм Војводине. Обичан свет је...

Предузeтник Милан Р. Ковачевић је, несвесно, подржао моју идеју да се снима и емитује серија „Политика за почетнике“. Са безброј епизода јер примера и тема у српској политици има напретек, а и због изреке да се „човек учи док је жив“. Тако и и Ковачевић. Или није разумео мој поглед на крупно питање, које себи често постављамо, или избегава да се суочи са сопственом одговорношћу и одговорношћу...