Парлог и странци

Било је одјека на текст „Боље странци него парлог”, у којем сам тврдио да није штетно ако страни грађани имају поседе у Србији. Ако је допуштено да странци инвестирају и подижу (или купују) фабричка постројења, зашто не би могли да поседују и обрадиво земљиште?

Неки, чуо сам, одобравају моје начело да „није важно ко поседује земљиште већ како га користи”. Али некима се то није допало, па ни Миленку Срећковићу, председнику „Покрета за слободу” и уреднику часописа „Фридом фајт инфо”. Он тврди да је мој погрешан приступ садржан већ у првој реченици, додајући да корист од земље „немају ни они који је поседују и обрађују”. Да имају корист, каже, „било би више оних који је обрађују а мање оних који дижу руке од пољопривреде”.

Дакле: мој приступ је погрешан а Срећковићев исправан. Он би морао то да докаже одговором на следеће питање: уколико је земљорадња губитнички посао, зашто је порасла цена земље? Зашто се на лицитацијама, кад се државно земљиште даје у закуп, јавља јагма која је близу туче и физичког обрачуна. Зашто стално расте број поседа већих од 100 хектара? Истина, таква промена је видљивија у Војводини, нешто мање у Србији.

Да ли поседници купују нове хектаре да би увећали приход или губитак? Наравно, применом нове агротехнике данас може да се добије висок принос и приход који покрива трошкове, уз обезбеђивање лепе зараде. То се постиже и у воћарству, повртарству, сточарству, у свакој грани пољопривреде, уколико се у прастари занат – земљорадњу унесе ново знање и напусти стара, сваштарска производња.

Тврдње Срећковића не подударају се с податком да имамо на десетине сељака који висином приноса достижу најбоље европске фармере, чак и са мањом буџетском подршком сиромашне државе. Давање права да купују и поседују некретнине, укључујући и обрадиво земљиште, обавеза је која нас чека ступањем у унију Европе. Нећемо моћи да им ускратимо то право, упркос жељи неких који у томе виде опасност по Србију и Србе. Ако се покаже да страни власник не користи купљено имање на добар начин – говор се раскида, па и ако није поставио пумпе за заливање или нема рогате стоке. Новост да и странци купују и поседују земљу није штетна и опасна. Напротив, имаћемо користи, и због демонстрације најновије, продуктивне агротехнике, поређења и такмичења. Зато подсећам на народну изреку: „Што ће бити јесенас – нека буде вечерас”.

Новинар, председник покрета БогатаСрбија