Саслушани обавештајци Ангеле Меркел

Роналд Пофала, шеф кабинета канцеларке Ангеле Меркел, саслушан је јуче на ванредној седници Парламентарног контролног тела у Бундестагу поводом глобалне афере прислушкивања, коју је покренуо амерички обавештајац Едвард Сноуден, у којој су значајан удео имале немачке обавештајне службе.

У херметички затвореној и акустички обезбеђеној сали у сутерену владиног здања „Јакоб Кајзер”, махом опозициони посланици –социјалдемократе и зелени – желели су да од Пофале – координатора немачке обавештајне службе за иностранство (БНД), службе за унутрашњу безбедност и војнообавештајне службе (МАД) – чују одговоре на два питања из упитника са више од стотину тачака.

Да ли су немачки обавештајци користили амерички шпијунски софтвер да би надзирали Немце и грађане ЕУ? Да ли је постојао договор између БНД-а и америчке Националне безбедносне агенције (НСА), по коме је немачким обавештајцима било наложено да утичу на владу у Берлину како би закони који регулишу приватност грађана били „толерантније формулисани”?

Неке чињенице се нису могле сакрити.

„Шпигл” је почетком недеље цитирао докумената по којима је у јануару ове године у интерном извештају НСА похвалила БНД као „кључног” партнера Американаца.

НСА је одала признање председнику БНД-а Герхарду Шиндлеру за ангажман против пооштравања закона о заштити приватности у Немачкој и у ЕУ. 

По кулоарима Бундестага јуче се спекулисало о очекиваној Шиндлеровој оставци. Говорило се и о „све извеснијој” оставци шефа службе унутрашње безбедности Ханса Георга Масена, који је почетком недеље признао да су Американци обучавали његове службенике да користе шпијунски софтвер за масовни надзор електронских комуникација, развијен у САД за немачке потребе.

О оставци координатора свих немачких обавештајних служби Пофале у овом тренутку расправљају само немачки медији, будући да се он, по службеној дужности, састајао сваког уторка са шефовима обавештајних служби и морао је да зна шта се догађа.

„Ако би Пофала признао да је био обавештен о размерама америчко-немачке обавештајне сарадње, поставило би се питање обавештености шефице владе у Берлину, али и њене одговорности, с обзиром на то да није обавестила контролне органе и није предузела противмере”, пише „Зидојче цајтунг”.

Оставка Пофале, чини се, није одложена ад акта, већ је одложена на извесно време.

„Оставка шефа кацеларкиног кабинета уочи парламентарних избора била би упоредива са доливањем уља на ватру опозиције”, пише хамбуршки „Цајт”, подсећајући да Ангела Меркел досад није пропустила прилику да у десетак афера захтева оставке одговорних – али тек у тренутку када је то њој највише одговарало.

До овог тренутка, обавештајна афера није озбиљније уздрмала канцеларкине позиције. Према истраживању Форса-института, популарност Меркелове је стабилна и износи 41 одсто бирачке наклоности, док највећа опозициона странка, социјалдемократи, могу да се ослоне на свега 22 одсто бирача.

Остаје отворено питање да ли ће одложена оставка Роналда Пофале ублажити утисак да немачка канцеларка „прилагођава дефиницију демократије личним потребама, у циљу одржања на власти”, како каже коментатор „Шпигла” Јакоб Аугштајн.

Чињеница је да се Меркелова заштитила изговором да није била обавештена, а при том је избегла да заузме јасан став против тоталног надзора грађана.