У Културном додатку у суботу, 27. јула, читајте:

Летњи запис о Андрићу Владимира Пиштала:

Бранећи недра пахуљицама

За Андрића жена је на почетку и на крају. Она у својству мајке одржава, а у својству девојке распламсава живот мушкарца. Она је метафизичка капија кроз коју се улази на овај свет

------------------------------------------------------------

Интервју са писцем Владимиром Тасићем:

„Још верујем у старе идеале равноправности”

Владимир Тасић

Добитници доминантног система верују у неолибералне бајке о благодетима приватизације универзума. Сматрам се срећним што могу да им кажем: бесплатно школовање је могуће, универзална здравствена заштита није некакво комунистичко лудило, видео сам то својим очима, немојте ми причати којешта. Но, за то се морамо борити, то више није датост

-----------------------------------------------------------

У рубрици „Мера за меру” текст Александра Мандића: „Правда”

За разлику од ових заиста оригиналних идеја, ја верујем да Србија треба да се усправи и прохода на две ноге које се зову Образовање и Правда. То су ноге на којима свака држава почива и што сујаче, моћи ће брже да гура напред. Затакмичење у напредовању на овом светусведруго је мање важно, укључујући и економију

-----------------------------------------------------------

Репортажу Гаге Росић о успеху представе Боба Вилсона у Атини:

„Стара жена је празник за очи”

Успешни трио: Вилсон, Дефо и Баришњиков

Режија, сценографија и светло су, као увек код Вилсона, његово дело. Ово тројство, спроведено до савршенства, је одлика Вилсонових представа и његов већ дугогодишњи, препознатљиви амблем. Перфекција форме. Били бисмо неискрени кад не бисмо истакли Вилсонов непревазиђени дар у естетској равни. Овога пута би се могло дуже говорити о савршено прецизном и опчињавајућем осветљењу; толико добро, потписница ових редова је видела још само у његовој представи на теме Езопових басни, у Паризу.

-------------------------------------------------------------

У Полемици реаговање Цисане Мурусидзе „Увежбани квартет”

У „Политици” од 13. јула 2013. године у Културном додатку, на две странице су осванули текстови: И. Меденице, А. Милосављевића, Т. Мандић Ригонат и Б. Исаковића као четворострукoдриблање мог текста (6. јула 2013). Њихови текстови оскудевају аргументима и углавном етикетирањем и потцењивањем атакују на моју личност. У први мах нисам докучила разлог њиховог беса, али било је јасно да сам својим текстом нагазила њихову Ахилову пету. Покушала сам да разумем њих као генерацију која је у осетљивом периоду сазревања доживела друштвену деструкцију, рушење идеологије на којој су одрасли, бомбе, бежање, страх од мобилизације и много штошта што је њу омело у здравом одрастању

Као и одговор Ивана Меденице: „Професионалац Селимира Радуловића”

Само ћу последњи пут кратко дати неколико разјашњења, јер ни нова реакција Селимира Радуловића на моје писање („Чворовић Ивана Меденице, 2, „Политика“, 20. 07. 2013) не досеже ни најнижи ниво полемике.

Нисам одговорио на Радуловићеву реакцију на моју тврдњу да се ретроактивно потврђује утисак да је 58. Позорје прошло у знаку „националистичке реторике“ зато што та реакција никако није, како тврди,„обеснажила“ мој став. Његова реакција се свела на препричавање мојих теза,изостанак сваког контрааргумената и дисквалификације мене, а на тему некаквих „ситних дојава“, „налога локалних идеолошких фанатика“, „лагерског комунизма“... На полемику се одговара у новинама, а на клевете – на суду.

 -----------------------------------------------------------------

„Злочинац проговара рукописом” текст је Душана Спасића, и део ауторовог пројекта на уметничко-историографској изложби Вештице – историја прогањања, Омен театра, постављеној у Културном центру Београда:

„Суђење вештици”, Т.Х. Матисон, 1692.

Антисемитизам, расизам, фашизам, нацизам, стаљинизам, Културна револуција у Кини, макартизам у САД (познат и као лов на вештице),политичка, верска, социјална, полна, психолошка, здравствена, сексуална дискриминација и прогони у скоро свим географским појавним облицима Европе и света 20. века храњени су, подстицани и правдани „научно утемељеним“ достигнућима какво је било и Ломброзово

------------------------------------------------------

Текст Драгане Бошковић: „Позоришни путописи Медитерана”

„Његош и ја” је прича о једном дечаку који живи у прошлости...

Колико је „Филомена” прави избор за медитерански фестивал, толико је „Успаванка за Вука ничијег”, по роману Ксеније Поповић, у драматизацији Бојане Мијовић и у режији треће даме, Ђурђе Тешић, храбра премијера Будва Град театра. Котор арТеатар је представио свој најављени и са нестрпљењем очекивани интиМИСТИЧНИ пројекат „Његош и ја”. О сопственом односу и сусрету са Цетињем, Његошевим ликом и делом, сведочио је, сам собом и са пријатељима, прослављени италијански, а и наш редитељ, Тосканац Паоло Мађели