Листе за плаћање

Концепт допунског рада здравствених радника, који је дозвољен изменама Закона о здравственој заштити из 2010, узрокује низ потенцијалних (и у пракси остварених) коруптивних последица и проблема. Oвај концепт подразумева да запослени у здравственим установама могу под одређеним условима и околностима да пружају здравствене услуге које нису обухваћене обавезним здравственим осигурањем, односно да здравствене услуге могу да пружају лицима која немају статус осигураника Републике Србије. Концепт значи и то да медицинско особље с којим се склопи уговор о допунском раду тај рад може да обавља у својој или другој установи, највише до трећине радног времена, то јест ван свог редовног радног времена. Према правилнику који регулише допунски рад, дозволу за његово вршење у здравственим установама даје Министарство здравља, и то када процени да допунски рад здравственог радника не угрожава рад установе у којој ради, то јест не угрожава пружање стандардних услуга пацијентима у редовном раду.

Већ из кратког описа овог концепта назиру се његови недостаци, а неки, у јавности добро познати, случајеви то и потврђују. Најпре, допунски рад се у неким установама обавља и без обавезног одобрења Министарства здравља, које у тим случајевима нема никакву контролу над овим активностима. Даље, у ценовницима које објављују здравствене установе, може се видети да се и неке стандардне услуге, које су већ обухваћене обавезним здравственим осигурањем, пацијентима који „имају оверену здравствену књижицу” наплаћују у допунском раду. То се обично ради на захтев пацијената који желе да избегну дуге листе чекања, заказивања и компликоване процедуре у „редовном раду”. Такви пацијенти, дакле, два пута плаћају здравствену услугу, и то једном кроз обавезно здравствено осигурање, а други пут конкретној установи која им је пружила услугу у допунском раду.

У овом случају се може открити и један од узрока за манипулисање сада већ чувеним листама чекања у здравственим установама. Један од мотива за њихово (често) нетранспарентно и нејасно сачињавање јесте и то да се пацијенти који већ имају право на неку здравствену услугу „натерају” да је плате још једном у допунском раду (у тој или некој другој, јавној или приватној установи), као и да се на листама чекања ослободе места за лица која немају осигурање и која морају да плате неку услугу (страни држављани), од чега здравствене установе и особље у њима додатно (а често ничим неконтролисано) зарађују.

Представка коју је Агенцији за борбу против корупције поднела докторка Бојана Бокоров односи се, између осталог, и на незаконито обављање допунског рада у Институту за онкологију Војводине. У том случају су описане готово све од наведених мањкавости концепта допунског рада. У првостепеном поступку је утврђено, наиме, да је допунски рад вршен без одобрења Министарства здравља; обављали су га лекари који су због штетног дејства услова рада на здравље и здравствених проблема већ радили скраћено радно време; за услугу радиолошке терапије су постојале листе чекања пацијената који имају обавезно здравствено осигурање и њима су пружане ове услуге у оквиру допунског рада, иако се таквим пацијентима услуге могу пружати само у оквиру редовног радног времена и без додатног плаћања. Нешто касније, агенција је утврдила још једну неправилност у раду ове установе, која је узрокована лошом регулацијом допунског рада, која је резултирала изрицањем „препоруке за разрешење” директору те установе. Реч је о стављању на листе чекања преко реда, уз додатно плаћање, што је омогућило „оправдано” организовање допунског рада (услед исказаног „великог интересовања” за лечење баш у тој установи), а на штету домаћих осигураника и запослених који су мимо правила струке прекомерно излагани штетном дејству рада апарата за зрачење.

У јавности већ извесно време траје дискусија о томе каква треба да буде судбина допунског рада, то јест да ли тај концепт треба да опстане у нашем здравственом систему или га треба укинути. Каква год да буде његова судбина, са становишта борбе против корупције веома је важно прописати јасне услове и ефикасну контролу како би се допунски рад одвијао без опасности од корупције и других злоупотреба које тај концепт узрокује.

Консултант Агенције за борбу против корупције