Домаћи хостели нису уређени параграфима

Заједно са све већим бројем туриста, у Београд су последњих година „стигли” и хостели. Од како за светске медије наша престоница више није Дивљи запад источне Европе, већ атрактивна „сити брејк” дестинација, бележи се све већи број ових угоститељских објеката, препознатљивих по вишекреветним собама које могу да деле и особе које се међусобно не познају.

У стотинак тренутно постојећих хостела у Србији – од којих је чак 87 у Београду – убедљиво најчешћи гости су „бекпекерси” – странци, углавном млади, који са ранцем на леђима крстаре континентима. Ништа чудно, ако се зна да је традиција „хостелинга” у Европи дужа од једног века. Намерници на Старом континенту од 1909. походе оваква коначишта, у којима је нагласак на опуштенијој атмосфери и дружењу међу гостима.

Београд и Србија су се последњих година прикључили тим европским токовима, али начин на који их прате није баш по ИСО стандардима. Због неуредне статистике, не зна се колико је парче српског „хостелинга” у глобалном колачу профита који износи 15 милијарди долара. Услед одсуства законске регулативе не постоји ни класификација хостела. А у њима ће, према грубим проценама, ове године широм Србије бити остварено 200.000 ноћења.

Највећи број активних хостела чланови су Феријалног и хостелског савеза Србије (ФХСС). Никола Вацић, председник Управног одбора ФХСС-а, каже да се први талас отварања ових објеката у престоници бележи од 2004. године. Права експанзија кренула је после 2009, када је отварано у просеку десет до двадесет хостела годишње.

– Многи од њих се у међувремену затварају, тако да је ова година прва у којој имамо мањи број активних хостела него претходних. Разлог је што није било довољно посла и за оне који су до тада постојали – објашњава Вацић.

Број туриста у Београду јесте у порасту, додаје он, али хостелски капацитети не прате пропорционално тај тренд.

– Највећи проблем је експанзија малих хостела, са мање од 20 кревета. Истовремено број индивидуалних посета, за које је такав смештај подесан, не расте, за разлику од већих група и екскурзија, каквих је све више, а мали хостели немају капацитете да их опслуже. Додатна потешкоћа је та што после летњег шпица сезоне, од октобра до фебруара, најмање трећина хостела нема довољан промет. Власници се сналазе тако што их или привремено затварају или уводе другачији режим рада – каже Вацић, који сматра да би требало да се иде на укрупњавање хостелског смештаја.

Феријални и хостелски савез Србије је од 1970. године пуноправни члан Међународне организације омладинских хостела – „Хостелинг интернешенел”. Ово глобално удружење окупља око 3.500 хостела у 80 земаља. Чланска карта ФХСС-а, која омогућава попусте, важи у свим тим објектима, па се тако смештај може наћи по десет одсто јефтинијој цени. Знак „Хостелинг интернешенела” – наранџасти круг унутар којег је на белој позадини плави троугао са уцртаном кућицом и дрветом, међународни је симбол квалитета хостелске услуге. Овај амблем је пандан хотелским звездицама, па се, у зависности од квалитета услуге, на прочеља светских хостела ставља један или више ових знакова.

У Србији нема овог симбола, јер не постоји законска регулатива која би прописала категоризацију и класификацију. Зато се дешава да се за хостел, према речима Жарка Гвера, генералног секретара ФХСС-а, проглашава објекат који је далеко од стандарда за овакав тип смештаја.

– У свету постоји педесетак мерила по којима се разврставају хостели. Таква категоризација није прописана нашим правним актима, од чијег би увођења користи имали и власници хостела, јер би им се, када би њихови објекти били категоризовани, ПДВ рачунао по стопи од осам одсто – каже Гверо.

----------------------------------------------

Минимални хостелски критеријуми у свету

* Двадесет кревета димензија најмање 180 са 90 центиметара

* четири квадрата простора око кревета, како би могло да се приђе постељи

* одвојено женско и мушко купатило

* један туш на 15 гостију и ве-це на 12 особа

* умиваоник на шест посетиоца

* Два и по метра висина од пода до плафона

Испод ових стандарда може се ићи ако су хостели на атрактивним или егзотичним дестинацијама где из објективних разлога не могу бити задовољени основни критеријуми.

----------------------------------------------

И инспектори били „у ребусу”

Ко хоће да отвори хостел, потребно је да отвори фирму или да се региструје као предузетник. И ту постоји законска недореченост, каже Никола Вацић.

– Пре неколико година постојала је обавеза да се добије дозвола туристичке инспекције за рад пре него што кренеш да радиш. Сада тога нема, већ инспектори накнадно дођу да провере да ли имате услове за хостел. На снази су остали прописи о обавезном пријављивању инстанцама које су повезане са овом делатношћу, попут Управе за странце у МУП-у или Пореске управе. Али, сад је проблем то што по закону предузетници не морају да имају фискалну касу, па самим тим не морају да се пријаве у Пореску управу, за разлику од правних лица. Због тога чак ни туристичка инспекција није била начисто да ли хостели треба да буду фискализовани – објашњава Вацић, додајући како је најпрактичније да овим објектима управљају само регистроване фирме.

----------------------------------------------

Универзални домаћин

Услуге које у хотелима обавља више чланова персонала, у хостелима су често препуштене истој особи, која је својеврсни домаћин посетиоцима. Рецепционер је тако истовремено и консијерж, јер излази у сусрет гостима поводом најразличитијих захтева, а такође их упућује и које атракције да виде.

----------------------------------------------

Предрасуде о хостелском смештају

Ниже цене: Уврежено је мишљење да је смештај у хостелима јефтинији него у хотелима. Тако јесте код нас, али није правило у свету, пре свега због обиља понуде. У Њујорку тако двокреветна соба у хостелу кошта 80 долара, а за 50 или 60 долара може да се исти такав смештај нађе у хотелу са једном или две звездице.

„Дивљи” хотели: Стално растућа конкуренција, кажу у ФХСС-у, ипак је довела до поштовања одређених стандарда када су услуга и хигијена у питању. Хостели имају и промотивни значај. „Ако неки посетилац из Београда оде у Будимпешту, у тамошњем хостелу ће својим вршњацима причати како се провео у нашој престоници, па ће неко коме то исприча можда доћи и код нас. А странци у београдским хотелима махом су пословни људи који дођу да одраде посао, па је питање шта виде од Београда и да ли уопште причају о њему”, каже Никола Вацић.

----------------------------------------------

Све је почело у немачком замку

Родоначелник омладинског хостелинга, каже Жарко Гверо, био је Ричард Ширман, учитељ рођен у источној Пруској. Он је 1909. у Алтени, у Немачкој, упркос отпору директора школе у којој је радио, покренуо идеју путовања ученика у слободно време. Идеја је била да ђаци у току лета и викендом обилазе природу и у пракси уче ботанику, зоологију и друге дисциплине.

За смештај ученика, Ширман је обезбедио сеоске крчме, амбаре и друге објекте. Његова замисао заживела је полако и у остатку Европе. Учитељ је коју годину касније у Енглеској покренуо идеју да школе у току летњег распуста служе као омладински хотели. Када су га подржали млади и власт, добио је 1912. на коришћење замак у Алтени, који се сматра првим регистрованим хостелом у свету. Од тада, ови објекти су почели да ничу по целом старом континенту. Ширман се ни ту није „смирио”, већ је иницирао оснивачку скупштину Међународне организације омладинских хостела, која је одржана 1932. у Амстердаму.