Судски предмети не смеју да „остаре”

Кад је судски предмет млад, не треба му дозволити да остари. Број старих предмета у нашим судовима већ годинама се не смањује, већ има и благи пораст. Иако у судске зграде свакодневно улази таман онолико предмета колико их и излази, стари предмети су увек ту. Многи бивају решени, али стално пристижу они који су у међувремену остарили. Јер, старим судским предметом сматра се онај у коме поступак траје дуже од две године.

Само у основним судовима у Србији тренутно има 190.000 предмета који су у дубокој старости – више од 10 година, а 540.000 је у „узрасту” од пет до 10 година. Сви они су, због неразумног рока, потенцијални кандидати за уставне жалбе у Србији и тужбе у Стразбуру.

– Треба много радити на томе да не дође до настанка – нових старих предмета – каже др Пим Алберс, саветник у холандском министарству правде, који је написао„Мере за спречавање настанка и смањење броја старих предмета за судове у Србији” као консултант Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).

Брајан Ледук, директор УСАИД-овог Програма поделе власти, нада се да ће њихов Нацрт националног плана за смањење броја старих предмета, који је намењен свим судовима у Србији, бити усвојен као саставни део националне стратегије реформе правосуђа. Циљ плана је да се за пет година број старих предмета смањи за 80 одсто.

– Предложили смо да се направи национална радна група која ће радити на том послу. У њој би били представници Министарства правде и државне управе, Високог савета судства, Врховног касационог суда и председници шест судова у којима је овај програм већ спроведен и број старих предмета у тим судовима је преполовљен. Сваки суд треба да примени оне мере које одговарају његовим специфичним околностима на локалном нивоу – каже Брајан Ледук.

Најпре се морају идентификовати и затворити предмети који су годинама потпуно неактивни јер странке у тим поступцима више нису заинтересоване. Тако би брзо био скинут један део баласта.

– Реч је о мерама које не коштају много, а може брзо да се дође до резултата. Важно је међу запосленима у судовима пронаћи људе који имају лидерске способности, који могу да буду вође програма смањења старих предмета. То могу бити председници одељења, искусне судије или шефови писарница. Важно је да су свесни проблема и да могу да се ухвате у коштац са старим предметима, које нико не воли. Један од изазова у овом пројекту биће управо тај да људи буду мотивисани да се прихвате тог посла – каже др Пим Алберс.

Питамо га има ли у Холандији веома старих предмета.

– То су врло ретки случајеви. У Холандији стари предмети брзо доспеју пред Европски суд за људска права, јер је јасно да је реч о кршењу права на суђење у разумном временском року и грађани добијају надокнаде за штету. Свака земља треба да уради све што може да не дође екстремно дугих судских поступака. Наши адвокати врло брзо нађу пут ка Стразбуру. Због тога се судије у Холандији усредсређују на то да дођу до решења у раним фазама поступка, док је предмет још „млад” – каже др Пим Алберс.

Његов пројекат предвиђа да се у сваком суду формира тим који ће осмислити организацију рада на старим предметима. Они треба да открију узроке старости и да по томе сортирају предмете како би их лакше решавали. То се назива „менаџмент старих случајева” (оld case menagment).

Милан Николић, заменик менаџера на УСАИД-овом Програму поделе власти, објашњава детаље овог посла, који и не мора да буде сизифовски.

– Најпре се означе сви стари предмети у суду, направи се њихова листа и онда се сортирају по врстама. Затим се утврђују разлози старости предмета. На пример, ако се уочи да је у једном суду изостанак адвоката са рочишта разлог за пролонгирање поступка у 30 одсто предмета, онда се уводи строжа процесна дисциплина као политика тог суда суда. Ако се код једне групе предмета уочи да касне мишљења вештака или одређених институција које се баве вештачењем, онда би суд заказао састанке с њима, па би заједнички дошли до решења проблема – каже Милан Николић.

Реорганизација рада у писарници, ангажовање запослених на ефикаснији начин и подједнака оптерећеност свих судија у једном суду такође се могу показати као делотворна решења.

– Добро је организовати повремене састанке са тужилаштвом, адвокатским коморама и вештацима. Са њиховим струковним удружењима судови би могли да потписују протоколе о сарадњи, који би допринели спречавању настанка старих предмета. Треба примењивати брзе и јефтине процедуре, као што су споразум о признању кривице или поравнање– каже Николић.

Достава судских писмена је један од највећих узрока старења предмета, истиче Николић. Процедура доставе даје простор за избегавање пријема позива. Најчешће су у питању погрешне адресе, а најстарији предмети често имају странке које живе у иностранству.

Како ниједан судски поступак не би у будућности трајао више од две године, судије ће, према овом програму, већ на првом рочишту донети план рада на случају и одредити временски оквир суђења.