Може ли Београд да блокира улазак Косова у УН

Док се у Београду стрепи да би Немачка на јесен могла да покуша да Косову отвори врата међународних организација, укључујући и Уједињене нације, у Приштини прецизирају да је реч о статусу посматрача, а из Берлина и Беча поручују да нема нових захтева, али и да би било пожељно да Београд направи „корак више” у нормализацији односа са Приштином.   

Поводом спекулација у Приштини да би иза иницијативе да се Косову омогући статус посматрача у УН, која се најављује за јесен, стајала пре свега Немачка, портпарол немачког министра спољних послова Холгер Драјзајтл каже за „Политику” да то министарство неће покренути било какве иницијативе које премашују оквире смерница за почетак преговора Србије и ЕУ о чланству, постављене на министарском савет ЕУ и Европском савету, крајем јуна. „Наш став је јасан – нема нових условљавања, ни притисака”, речено нам је и додато да би Београд могао да покаже добру вољу и предузме „корак више”, који би водио ка нормализацији односа са Приштином.  

Беч слично гледа на могућности нормализације односа Београда и Приштине. У телефонском разговору за „Политику”, амбасадор Александер Шаленберг, шеф секције у аустријском министарству спољних послова и портпарол вицеканцелара и шефа дипломатије Михаела Шпинделегера, рекао је да је њихов став да се ни српској ни косовској страни не намећу решења споља. „Две преговарачке стране би требало да саме дођу до обострано прихватљивих решења, у теорији и у пракси. То важи и за иницијативу Приштине да јој се у догледно време омогући чланство у УН, а најпре додели посматрачки статус у светској организацији”, рекао је Шаленберг. На питање да ли то значи да би Србија требало да се суздржи од лобирања против чланства, па чак и посматрачког статуса Косова у УН, Шаленберг је рекао да би конструктиван приступ Београда, без инаћења и зачкољица, у погледу позиције Косова у УН, био јасан сигнал ЕУ и свету да се Београд залаже за успостављање трајно стабилних односа на Балкану.

Вероватно имајући у виду такве жеље Запада – да се и у том правцу искористи нарасли евроентузијазам београдских власти после одлуке Европског савета о отпочињању преговора најкасније у јануару, за шта је потребна претходна потврда преговарачког оквира Европске комисије – вицепремијер Александар Вучић је поручио да столица за Косово није и не може бити услов да се у јануару започну преговори, да ће земља поштовати потписано, али да неће прихватати нове услове. 

Према оцени Душана Јањића, из Форума за етничке односе, Вучић је заправо „прецизирао да Немачка за отпочињање преговора не тражи да Косово добије столицу у УН, већ да тражи неку врсту сарадње у међународним организацијама”.

Треба иначе имати у виду да је Немачкој, према мишљењу упућених, у овом тренутку приоритет да Београду додатно не отежа позицију са које може да утиче на косовске Србе да изађу на изборе заказане за 3. новембар, тако да би се могло очекивати да се Берлин на јесен неће отворено заложити за посматрачки статус Косова у УН. А камен спотицања за намере да се отворе врата светске организације Косову  представља, свакако, и чињеница да је за статус земље посматрача у УН неопходан глас две трећине од 193 чланице, а нема гаранције ни да би за то гласале баш све државе које су признале косовску независност. Према приштинским медијима, до краја прошлог месеца 101 земља је признала Косово.   

У декларацији коју је Бундестаг усвојио уочи састанка лидера ЕУ, 28. јуна, записано је да процес нормализације мора да иде и битно даље с циљем постизања „правно обавезујућег споразума”, који треба да обезбеди да Србија и Косово, као пуноправне чланице, на основу аката ЕУ, „независно заједнички могу да користе своја права и обавезе”, те да тај уговор мора да буде склопљен пре окончања преговора Србије са ЕУ.

„То што се немачка влада потом сложила, у име јединствене европске политике, с договором у Бриселу, не значи да је одустала од захтева Бундестага, у којем се, поред промене стања на терену, тражи и да се појасни заједнички наступ у међународним организацијама, укључујући у УН. Да будемо врло јасни: не тражи Немачка да Србија прихвати и лобира за столицу посматрача или пуноправно чланство Косова у УН, али тражи да се у том договору, који треба да буде потписан до 15. новембра, дефинише каква ће бити та сарадња у УН”, оцењује Јањић и додаје да чланства Косова у УН не може бити све док је на снази Резолуција 1244 и све док Кина и Русија стоје при томе.

Према његовим речима, с обзиром на то да Немачка заступа независност Косова, максимум који би Београд могао да издејствује јесте да прихвати модус вивенди – да се у погледу столице у УН не слажемо, али да применимо модел учешћа какав сада постоји на регионалним скуповима.

Јањић, с друге стране, указује и на вероватну стратегију земаља које су подржале независност Косова, да траже престанак „српске блокаде”, чиме би Србија одрешила руке оних пет земаља ЕУ које нису признале независно Косово да и оне то учине. Тада би иза чланства Косова у УН стајала читава ЕУ, што значи да би Русија тешко могла да стави вето. То би онда отворило могућност Косову да узме место у УН или да добије позив за место посматрача у УН, какво, рецимо, има Палестина.

И наш други извор близак дипломатским круговима у Београду има информације да ће Немачка крајем године инсистирати „на статусу Косова у УН, сличном оном какав има у регионалним иницијативама и на предностима за Приштину у међународним организацијама”.

Поводом чињенице да је Немачка затражила, а европски лидери прихватили, да и процес нормализације буде посебно третиран у једном од преговарачких поглавља и да то поглавље, заједно с темама из области правне државе, треба да чини тежиште приступних преговора,наш извор указује на то да је то још један „начин да се за Приштину издејствује што повољнији статус”, али да Србија и даље „није без оружја”. „Може се озбиљно користити север Косова, јер је Косово и даље фактично подељено. Ту је и могућност утицаја у СБ УН”, каже он и додаје да је кључно „да ли Србија има економске снаге да се за све то бори”.