Фер-плеј на пијаци фудбалера

Док се недавно дискутовало на округлом столу Министарства омладине и спорта шта би све држава могла да уради за наш спорт, а пре свега за клубове, било је и оних који су тражили само једно. Да спречи незаконите радње које, како тврде, царују на тржиштима клађења и фудбалера.

Генерални секретар Фудбалског савеза Србије (ФСС) Зоран Лаковић изнео је готово нестваран податак, да се од милион долара за трансфер једног домаћег играча, само 20–30 одсто слило у наш фудбалски систем, док је између седамсто и осамсто хиљада долара припало једној оф-шор компанији. Затражио је од државе да законом укине „трећа лица” у фудбалу, позивајући се на иницијативу Светске фудбалске федерације (Фифа) и Европске фудбалске уније (Уефа). И у фудбалу, као у многим другим стварима, чекамо рецепт из Европе, уместо да сами предузмемо нешто. А ово је ствар у којој држава и фудбал морају да буду партнери.

– Прошле године на светском тржишту фудбалера обрнуто је укупно 2,7 милијарде евра, а од тога су милијарду узела „трећа лица” и оф шор компаније. Дакле, милијарду евра је отишло ван фудбала. И код нас је то узело маха – говори за „Политику” Мирко Поледица (35), председник Синдиката професионалних фудбалера „Независност” (СПФН), члана Светског удружења професионалних фудбалера (Фифпро).

Поледица, који је за деценију и по каријере играо у десет клубова у три земље (Србија, Пољска, Чешка), сматра да наш народ има погрешну представу о српском фудбалу. Прва и највећа предрасуда је, како каже, да наши фудбалери имају астрономска примања. Такви су, тврди, у великој мањини и налазе се у Партизану, Црвеној звезди и Војводини:

– Овде су се људи енормно обогатили на туђем зноју, на играчима. У српском фудбалу, мислим на Суперлигу и Прву лигу, 90 одсто играча прима у просеку од 30 до 40 хиљада динара месечно. Додатни проблем је што клубови не исплаћују и то мало и што перфидно терају играче да се одрекну свог новца. Према Фифиним прописима, који се примењују на Западу, ако клуб не поштује уговор фудбалер може једнострано да га раскине. Код нас судбином играча располаже Арбитражна комисија коју у првом степену надзире Заједница клубова. Пропис је такав да уколико клуб не исплаћује плату три месеца, играч може да раскине уговор на штету клуба. Али, кад играч поднесе захтев Арбитражна комисија не реагује, зато што у њој седе људи из клубова. Дакле, кадија те тужи, кадија ти суди.

Поледица истиче да СПФН има добре односе са ФСС с којим ради на усаглашавању с европским прописима:

– Заједница клубова је до сада била мртво слово на папиру. Пре две недеље су били избори, било је промена, па новим људима треба дати шансу.

Најављујући борбу против „трећих лица” Зоран Лаковић је нагласио да ФСС нема ништа против менаџера који раде свој посао у складу с прописима. Имајући у виду тренутну финансијску ситуацију наших највећих клубова приче о улози оф-шор компанија у српском фудбалу пију воду. Јер како другачије објаснити толике дугове.

Неколицина фудбалских менаџера (агената) код нас слове као контроверзне личности. Један од њих Фаљи Рамадани казао је крајем прошле године за „Спортски журнал” да га уопште не брине интересовање немачке и српске полиције за његове послове:

– Полиција нека обавља свој посао, ми се нећемо мешати, бићемо на услузи за све што јој је потребно. Све смо радили по закону и немамо разлога да се било чега плашимо.

Рамаданијев партнер Никола Дамјанац, некадашњи голман Партизана, увек је спреман да прича за медије и каже да о репутацији њихове агенције „Лиан спортс” најбоље сведоче имена играча с разних крајева света. Та агенција, која заступа више од 70 фудбалера, трасирала је пут и Партизановој „деци” Настасићу, Јоветићу (обојица Манчестер сити) и Љајићу (Фиорентина). Уговори све тројице збирно износе 61 милион евра.

– Ствар с агентима је једноставна, само што код нас тај посао често добија негативан призвук. Али, не због агената – како се код нас називају менаџери – већ због људи који се овлаш баве тим послом. Као бивши репрезентативац имао сам и ја агенте. Не бих да улазим у причу о трећим лицима и оф-шор компанијама, јер то је питање за ФС Србије и Уефу. Знам само како ради агенција „Лиан спортс”. И кад су нас нападали, најбољи одговор о нама давали су наши играчи, а зна се да заступамо репрезентативце многих земаља.

Дамјанац сматра да су врхунске агенције оне које не продају фудбалера на прву лопту, већ дугорочно пројектују његову каријеру:

– На пример, и за Настасића, и за Јоветића, и за Лазара Марковића, имали смо, док су били млађи, изванредне понуде великих европских клубова. Али, желели смо да иду нормалним путем, а не да их одмах шаљу на позајмицу. Зато је, у Марковићевом случају, избор пао на Бенфику. Проценили смо да ће му тамо одговарати и систем игре, и тренер, и укупна клима, да се развије и као играч и као личност.

Александар Милетић

Сутра: За наше фудбалере Албанија боља од Србије