Ускоро Енциклопедија живота

Данило Киш је литерарно означио да негде од 1789. године у Стокхолму постоји енциклопедија, нарасла на ко зна колико милиона томова, са свим информацијама о свим мртвим, уколико њихова имена нису обрађена у другим енциклопедијама. Кишов каталог покојника настао је почетком осамдесетих година прошлог века, када су персонални рачунари и интернет били доступни само њиховим творцима.

Од онда су неслућена достигнућа информатичке и дигиталне технологије омогућила гравирање друге стране медаље Кишове енциклопедије, наиме, "Енциклопедије живота", јер ће у наредних десет година на Интернету бити постављена сва доступна знања о познатим биљним и животињским врстама на нашој планети.

Едвард Вилсон, професор харвардског универзитета, један од покретача овог пројекта и водећи стручњак за биоразноликост (биодиверзитет) наводи да је до сада именовано 1,8 милиона биљних и животињских врста, гљива и микроорганизама, а тај број би "могао да буде и пет пута, па чак и десет пута већи, "јер данас, у ствари, не знамо колико врста има".

Илустрација овог људског незнања у знању је истраживачки резултат до кога су између 2002. и 2005. дошли океанолози и биолози истражујући воде Антарктика.

Паралелно с најавом "Енциклопедије живота", објављена је вест да је у хладним водама око Јужног пола пронађено око 600 нових, науци до сада непознатих врста морске фауне, на пример сунђера месождера, слепих пужева са длакавим рошчићима или пругастих црва.

Захваљујући "Енциклопедији живота" (www.eol.or ) научници, студенти и сви други корисници Интернета моћи ће да пруже и сопствени допринос евидентирању нових животних облика на Земљи.

Пројекат су покренули Музеј пољопривреде из Чикага, Универзитет у Харварду, Смитсонијан институт, Библиотека за очување биоразноликости (БХЛ), Ботаничка башта Мисури и Поморска биолошка лабораторија, уз стартну финансијску подршку од 12,5 милиона долара (највише је донирала Фондација Мекартур, а онда Фондација Алфреда П. Слоуна).

О размерама пројекта говори и податак да је у БХЛ и његовим сарадничким центрима у Лондону, Бостону и Вашингтону скенирано првих 1,25 милиона, од укупно десетак милиона страница ове електронске енциклопедије, из огромног броја релевантних научних извора.

По речима др Џејмса Едвардса, извршног директора пројекта, "Енциклопедија живота" треба да "заштити биоразноликост и чува информације за свакога, увек и за сва времена". Пре само пет година, овакав пројекат није био изводљив, али напредак технологије, складиштења информација и њиховог визуелизовања сада то омогућује.

Ово научно здање ће у наредној деценији расти под будним оком највиђенијих стручњака, по угледу на Википедију, што значи да ће енциклопедија бити слободно доступна свим корисницима Интернета на сваком месту, у сваком тренутку.

Тако се остварује сан научника који су прве веб-странице посвећене облицима живота на Земљи почели да креирају деведесетих, да би 21. јануара ове године коначно дизајнирали матрицу по којој ће енциклопедија бити препознатљива на Интернету. Страница је посвећена пиринчу (Oryza sativa). 

Уз ову, демо-странице су посвећене једној отровној гљиви (Amanita phalloides), јети краби (Kiwa hirsuta), новооткривеној врсти из пацифичко-антарктичког подручја и поларном медведу (Ursus maritimus).

Представљењем белог медведа "Енциклопедија живота" показује сву своју раскош. На првој од три странице (поглед почетника) дат је први ниво информација, као у видео-игрицама. Друга страница (БХЛ поглед) приказује скениране и дигитализоване изворе из мреже светских библиотека у којима се чувају драгоцена научна издања.

Захваљујући томе видимо страницу књиге "Путовање ка Северном полу", Константина Џонса Фипса Мулгрејва, штампане у Лондону 1774. године. Мулгрејв је на 185. страни записао да је око Шпицберга нађен велики број Ursus maritimusа, неке су убили, а потом се уверили да је њихово месо "много теже од црног пива".

Трећа страница је намењена експертима и нуди све научне информације и референце, као и многе стручне коментаре.

Професор Едвард Вилсон сматра да ће у наредној деценији "Енциклопедији живота" бити додато више од 300 милиона страница, јер треба обухватити сва знања о животу на Земљи, што укључује и врсте које ће у међувремену бити откривене.

Еуфорија којом је лансирање пројекта пропраћено није прошло без Вилсоновог упозорења да многе животне врсте уништавамо, да оне нестају, због чега се "научници углавном слажу да жива бића губимо између сто и хиљаду пута брже него што се појављују нова".