За Европу храна јефтина а за нас скупа

Уколико је веровати статистици Европске уније, храна у Србији је међу најјефтинијима на Старом континенту. Како показују подаци Евростата, статистичког завода ЕУ, цене прехрамбених производа и безалкохолних пића у нашој земљи су на 71 одсто европског просека, а јефтиније је једино у Албанији, Македонији, Пољској и Бугарској.

Међутим, наша стручна јавност сматра да је таква статистика неупотребљива и непотпуна уколико се у обзир не узме и следећи податак – да су плате у Србији готово најниже у Европи. Док просечна плата у Србији износи око 400 евра, у Хрватској је 730, у Словенији готово 1.000 евра, а у земљама западне Европе знатно више.

Да би слика о ценама прехрамбених производа и стандарду грађана била потпуна, веома је значајан и податак да просечна српска породица за храну потроши 42 одсто месечног буџета, док се у развијеним земљама та цифра креће између 10 и 15 процената.

Европска статистика, осим тога, показује и да су цене хлеба, меса и цереалија у нашој земљи тек на 64 одсто просека цена у ЕУ, млека и сира на 81 проценат, алкохолних пића на 78 одсто, док су цене цигарета у нашој земљи тек на 30 одсто европског просека. Међутим, у водећим потрошачким организацијама информацију да купујемо најјефтинију храну у Европи, сматрају провокацијом.

– Сваке године када се појаве ти подаци Евростата, креће иста прича. Важно је рећи да су они само једна страна приче, а наша стварност је другачија и без података о стандарду српских потрошача ништа не значи. Ти подаци осим висина зараде, показују и да су основне животне намирнице у нашој земљи од почетка кризе поскупеле у просеку 30 одсто, док су цене поврћа и појединих врста меса порасле и до 80 одсто – напомиње Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, додајући да овај извештај Евростата не узима у обзир податак колико грађана Србије уопште нема редовне месечне приходе.

Економиста Горан Николић такође упозорава да приликом поређења било каквих статистика треба бити веома пажљив јер само подаци о ценама или платама не дају потпуну слику.

– Уколико говоримо генерално о ценама у Србији, односно не само о ценама хране, већ свих производа и услуга на нашем тржишту, оне су на око 50 одсто цена у Европској унији. Зато, евро не вреди исто овде и тамо. На пример, уколико се узму у обзир трошкови живота, 400 евра у Србији вреди као 800 евра у Шпанији. Осим плата, како бисмо правилно поредили стање економије, нужно је у обзир узети и бруто друштвени производ као један од показатеља а ту стојимо веома лоше – напомиње Николић.

И док се наставља полемика о томе да ли је и колико храна у Србији скупа, једно је потпуно извесно – биће све скупља. Према прогнозама ФАО (Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду) и ОЕЦД (Организација за економску сарадњу и развој) светске цене хране у наредних десет година биће увећане и то између 10 и 40 одсто. Према речима др Драга Цвијановића, директора Института за економику пољопривреде, наше цене ће пратити светске, а на то што нам је храна скупа у великој мери утиче и то што веома дуго немамо стратегију у тој области.

– Морамо да ојачамо сточни фонд и да организујемо мале произвођаче, али да при том користимо предности различитих подручја у Србији јер није свако погодно за исте пољопривредне културе. Морамо да почнемо да планирамо своју пољопривреду јер то чине чак и најлибералније европске економије. Један од главих узрока високих цена хране у Србији је уситњеност поседа, што води недовољној продуктивности и непрофитабилности наше пољопривреде – сматра Цвијановић.

--------------------------------------------------------------

Храна најскупља у Данској и Шведској

Подаци Евростата показују и да је храна најскупља у Данској, где је на 143 одсто просека у Европској унији, следи Шведска са 124 и Аустрија са 120 процената. У врху листе су и Финска, Ирска и Луксембург, док су прехрамбени производи најјефтинији у Пољској са ценама на 61 одсто просека ЕУ, Румунији на 67 и Бугарској на 68 процената.

Највеће разлике су код цена цигарета. Најскупље су у Норвешкој, где су на 270 одсто просечних цена у ЕУ, следи Ирска са 199 одсто Велика Британија са 194 процента. Цигарете су најјефтиније у Македонији, Албанији, Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори.