Криза односа САД–Русија

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 31. маја – Везе између САД и Русије су ослабиле толико да више ни дипломатија не успева да их окрепи. "Нема сагласности о кључним проблемима" – оцена је којом се завршио низ састанака њихових представника у последње време.
Нису помогли ни сусрети на експертском, амбасадорском и министарском нивоу. Па ни они одржани – "очи у очи", у Групи осам, Савету безбедности УН…
Односи између две земље су драматично погоршани, уз реторику која недељама већ подсећа на хладни рат – констатује данас и "Вашингтон пост". Криза је доспела до степена, додаје, кад је потребно да се начини преокрет да не би постала још гора.

Побољшање се прижељкује, али се још не зна како би се до њега дошло – по коју цену, с каквим уступцима или "трампама". Завршена је расправа међу функционерима вашингтонске администрације која је трајала годину дана о питању – како тумачити Русију, каже Мајкл Мекфол за универзитета Станфорд. А сада "нико нема добру идеју о томе шта да се ради", сматра тај стручњак и оцењује да су америчко-руски односи "пали на најнижу тачку у последњих 20 година".

Специјалан гост

Шеф Беле куће Џорџ Буш се нада да је могућа стабилизација. Стога је, сугерише "Пост", позвао руског председника Владимира Путина да 1. и 2. јула буде гост у породичном одмаралишту Бушових у Мејну, на североисточној атлантској обали. "Ћорсокак због планираног америчког ракетног штита у централној Европи и Косова нагнао је Буша да на овај начин покуша да с Путином нађе излаз" – надовезује се "Вашингтон тајмс".

Два председника још остављају утисак да су им лични односи бољи него међу њиховим државама. Таквом утиску треба да допринесе и околност да је Путин први страни лидер коме Буш, за више од шест година мандата, нуди гостопримство на поседу свог оца у месту Кенебанкпорт. "Шоу присности" својевремено је успевао на ранчу у Тексасу, али је присност тада одражавала стање међудржавних веза, док сада треба да "крпи" све веће "рупе" на њима. "Руси су нам и даље врло значајан партнер, упркос напетости која може да расте у појединим питањима" – рекао је портпарол Беле куће, уз јучерашњу најаву јулског "рандевуа". Овдашњи "кремљолози" слуте да сусрет у Мејну не може много да промени. Уз остало, због тога што се и Путин и Буш ближе одласку с председничких функција, при чему се обојица труде да оставе што упечатљивије политичко наслеђе. Једна од битних разлика у тој обостраној бризи за заоставштину могла би бити, како се овде оцењује – настојање шефа Кремља да Русији поврати статус велике силе, док би шеф Беле куће желео да остане неспоран примат САД у глобалним пословима.

Спорови се, при том, умножавају. Најочигледнији су: 1. због Ирана, где би САД желеле да Москва више притисне Техеран да одустане од "сумњивог нуклеарног програма", 2. статуса Косова, где Американци форсирају независност, а Руси инсистирају на сагласности Београда и Приштине, 3. америчког ракетног штита, на који је Русија одговорила тестирањем новог пројектила, 4. Путиновог акцента против "једностране доминације" који је овде доживљен као поређење САД с нацистичким Трећим рајхом, 5. западних "лекција из демократије" које Москва доживљава као "непримерене", 6. растућег енергетског значаја Русије, нарочито у снабдевању Европе, коме се одавде пребацује "политизирање испорука", док Москва тврди да је реч о "тржишном понашању", 7. приступа бившим совјетским републикама, где се две стране међусобно оптужују за "уплитање у туђе ствари".

Положај "између чекића и наковња", Европа настоји да ублажи – посредовањем. Да не оштети "енергетску артерију" из Русије, а да ојача савезништво са САД, поремећено због рата у Ираку. Буш је, при том, добио боље партнере – немачку канцеларку Ангелу Меркел и француског председника Николу Саркозија – него што их је имао у Берлину и Паризу, али му се компликују односи с Москвом па донекле и с Пекингом (око трговинског дебаланса, сарадње са "неподобницима" у Азији, Африци и Латинској Америци, као и војног јачања Кине)…

Деликатни "зачини"

У свим тим испреплетаностима је и "косовски чвор". Позиције Вашингтона и Москве изгледају удаљене готово као између Београда и Приштине. Да ли се ипак трага за компромисом који "није на видику", тешко је рећи.

Познатим разликама и непознатим дискретним радњама местимично се додају деликатни "зачини". Па "Вашингтон тајмс" цитира неименованог високог функционера Стејт департмента да "Руси често помињу Кипар па и израелско-палестински сукоб као сличне (Косову) ситуације које могу да потрају деценијама", при чему су "увели термин – непризнате државе или територије". Београд, зна се, тврди да неће признати евентуално проглашење независности Космета, а Москва не искључује могућност употребе вета, ако би се у Савету безбедности УН предложило решење с којим се не би сложили и Београд и Приштина.

Буш и Путин ће се срести у Кенебанкпорту, првих дана јула, у нади да један другом могу да промене мишљење, "али се то неће десити" – сугерише Тоби Гати, саветница америчких фирми за послове у Русији. Па у "Посту" закључује: "Топле речи и тапшања по раменима не могу да замене недостатак суштине у односима."

Обе земље, уједно, различитим темпом улазе у кампање за председничке изборе. Заоштравање или поправљање међусобних односа могло би поприлично да утиче на опредељење бирача…