Kriza odnosa SAD–Rusija

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 31. maja – Veze između SAD i Rusije su oslabile toliko da više ni diplomatija ne uspeva da ih okrepi. "Nema saglasnosti o ključnim problemima" – ocena je kojom se završio niz sastanaka njihovih predstavnika u poslednje vreme.
Nisu pomogli ni susreti na ekspertskom, ambasadorskom i ministarskom nivou. Pa ni oni održani – "oči u oči", u Grupi osam, Savetu bezbednosti UN…
Odnosi između dve zemlje su dramatično pogoršani, uz retoriku koja nedeljama već podseća na hladni rat – konstatuje danas i "Vašington post". Kriza je dospela do stepena, dodaje, kad je potrebno da se načini preokret da ne bi postala još gora.

Poboljšanje se priželjkuje, ali se još ne zna kako bi se do njega došlo – po koju cenu, s kakvim ustupcima ili "trampama". Završena je rasprava među funkcionerima vašingtonske administracije koja je trajala godinu dana o pitanju – kako tumačiti Rusiju, kaže Majkl Mekfol za univerziteta Stanford. A sada "niko nema dobru ideju o tome šta da se radi", smatra taj stručnjak i ocenjuje da su američko-ruski odnosi "pali na najnižu tačku u poslednjih 20 godina".

Specijalan gost

Šef Bele kuće Džordž Buš se nada da je moguća stabilizacija. Stoga je, sugeriše "Post", pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da 1. i 2. jula bude gost u porodičnom odmaralištu Bušovih u Mejnu, na severoistočnoj atlantskoj obali. "Ćorsokak zbog planiranog američkog raketnog štita u centralnoj Evropi i Kosova nagnao je Buša da na ovaj način pokuša da s Putinom nađe izlaz" – nadovezuje se "Vašington tajms".

Dva predsednika još ostavljaju utisak da su im lični odnosi bolji nego među njihovim državama. Takvom utisku treba da doprinese i okolnost da je Putin prvi strani lider kome Buš, za više od šest godina mandata, nudi gostoprimstvo na posedu svog oca u mestu Kenebankport. "Šou prisnosti" svojevremeno je uspevao na ranču u Teksasu, ali je prisnost tada odražavala stanje međudržavnih veza, dok sada treba da "krpi" sve veće "rupe" na njima. "Rusi su nam i dalje vrlo značajan partner, uprkos napetosti koja može da raste u pojedinim pitanjima" – rekao je portparol Bele kuće, uz jučerašnju najavu julskog "randevua". Ovdašnji "kremljolozi" slute da susret u Mejnu ne može mnogo da promeni. Uz ostalo, zbog toga što se i Putin i Buš bliže odlasku s predsedničkih funkcija, pri čemu se obojica trude da ostave što upečatljivije političko nasleđe. Jedna od bitnih razlika u toj obostranoj brizi za zaostavštinu mogla bi biti, kako se ovde ocenjuje – nastojanje šefa Kremlja da Rusiji povrati status velike sile, dok bi šef Bele kuće želeo da ostane nesporan primat SAD u globalnim poslovima.

Sporovi se, pri tom, umnožavaju. Najočigledniji su: 1. zbog Irana, gde bi SAD želele da Moskva više pritisne Teheran da odustane od "sumnjivog nuklearnog programa", 2. statusa Kosova, gde Amerikanci forsiraju nezavisnost, a Rusi insistiraju na saglasnosti Beograda i Prištine, 3. američkog raketnog štita, na koji je Rusija odgovorila testiranjem novog projektila, 4. Putinovog akcenta protiv "jednostrane dominacije" koji je ovde doživljen kao poređenje SAD s nacističkim Trećim rajhom, 5. zapadnih "lekcija iz demokratije" koje Moskva doživljava kao "neprimerene", 6. rastućeg energetskog značaja Rusije, naročito u snabdevanju Evrope, kome se odavde prebacuje "politiziranje isporuka", dok Moskva tvrdi da je reč o "tržišnom ponašanju", 7. pristupa bivšim sovjetskim republikama, gde se dve strane međusobno optužuju za "uplitanje u tuđe stvari".

Položaj "između čekića i nakovnja", Evropa nastoji da ublaži – posredovanjem. Da ne ošteti "energetsku arteriju" iz Rusije, a da ojača savezništvo sa SAD, poremećeno zbog rata u Iraku. Buš je, pri tom, dobio bolje partnere – nemačku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Nikolu Sarkozija – nego što ih je imao u Berlinu i Parizu, ali mu se komplikuju odnosi s Moskvom pa donekle i s Pekingom (oko trgovinskog debalansa, saradnje sa "nepodobnicima" u Aziji, Africi i Latinskoj Americi, kao i vojnog jačanja Kine)…

Delikatni "začini"

U svim tim isprepletanostima je i "kosovski čvor". Pozicije Vašingtona i Moskve izgledaju udaljene gotovo kao između Beograda i Prištine. Da li se ipak traga za kompromisom koji "nije na vidiku", teško je reći.

Poznatim razlikama i nepoznatim diskretnim radnjama mestimično se dodaju delikatni "začini". Pa "Vašington tajms" citira neimenovanog visokog funkcionera Stejt departmenta da "Rusi često pominju Kipar pa i izraelsko-palestinski sukob kao slične (Kosovu) situacije koje mogu da potraju decenijama", pri čemu su "uveli termin – nepriznate države ili teritorije". Beograd, zna se, tvrdi da neće priznati eventualno proglašenje nezavisnosti Kosmeta, a Moskva ne isključuje mogućnost upotrebe veta, ako bi se u Savetu bezbednosti UN predložilo rešenje s kojim se ne bi složili i Beograd i Priština.

Buš i Putin će se sresti u Kenebankportu, prvih dana jula, u nadi da jedan drugom mogu da promene mišljenje, "ali se to neće desiti" – sugeriše Tobi Gati, savetnica američkih firmi za poslove u Rusiji. Pa u "Postu" zaključuje: "Tople reči i tapšanja po ramenima ne mogu da zamene nedostatak suštine u odnosima."

Obe zemlje, ujedno, različitim tempom ulaze u kampanje za predsedničke izbore. Zaoštravanje ili popravljanje međusobnih odnosa moglo bi poprilično da utiče na opredeljenje birača…