Медијско разрачунавање с корупцијом моћника

Мало ко у Шпанији има поверења у политичаре. Од власти, било да је влада социјалистичка било да је у рукама сада владајуће конзервативне Народњачке странке, Шпанци, како показују сва истраживања, не очекују никакав бољитак.

Нове звезде на Иберијском полуострву ничу из редова судија који истражују корупционашке афере у некад недодирљивој касти.

Пабло Рус (38), главни истражни судија за случај нелегалног исплаћивања функционера владајуће Народњачке странке, дошао је на ово место после славног Балтазара Гарсона (58) и већ је добио подршку јавности.

Премијеру Маријану Рахоју и влади дрма се столица због паралелних бележница дугогодишњег благајника његове странке, где су руком записане све уплате функционерима „народњака”, годинама исплаћиване уз редовну легалну плату.

Рахој ће данас, после низа детаља и фотокопираних доказа који су процурили до медија, морати у парламенту да одговара на неугодна питања у вези с илегалним исплатама које су, да ствар буде гора, биле донације моћних корпорација. 

Јавност не обраћа пажњу на чињеницу да су медији, а не истражни органи, први открили аферу и потом је систематски, такмичећи се међу собом, надограђивали новим детаљима.

Многи правни стручњаци истичу да је такав медијски подстицај за разрачунавање са корупцијом можда користан по друштво, али да доприноси даљем урушавању правосуђа. Зато, док га у народу славе, колеге критикују судију Руса.

Рус је пре десетак дана испитивао притвореног Луиса Барсенаса, некадашњег благајника у Народњачкој партији, који узгред буди речено има милионе евра на својих неколико рачуна у швајцарским банкама.

Судија се држао професионалног кодекса и није давао никакве изјаве, али детаљи саслушања, који би морали да буду строго поверљиви како не би ометали истрагу, ипак су процурили у медије. „Паис”, „Мундо” и „Вангардија” постављали су на своје сајтове најзанимљивије делове благајниковог сведочења и пре него што је оно окончано у соби истражног судије.

Антонио Гаригес, адвокат на челу једне од највећих шпанских адвокатских канцеларија, примећује тим поводом да „Шпанија болује од политизације правосуђа” и упозорава да је у прегрејаној атмосфери врло тешко донети праведну и исправну пресуду.

Судови нису припремљени нити имају довољно средстава да се изборе са нагомиланим случајевима кад они једном уђу у процедуру, упозоравају поједине судије.

Од 800 случајева високе корупције који су се нашли пред правосуђем, на прсте две руке могу да се изброје они који су добили свој судски епилог. У судове се, како пише мадридски АБЦ, нагомилало три милиона неразрешених представки и жалби. Правосудни систем је на ивици колапса.

Управо због тога што годинама чекају задовољење правде у парничним и кривичним поступцима, Шпанци немају високо мишљење ни о судовима ни о правосуђу. Илузију да ће преко суда стићи до правде једва да још гаји десетак одсто Шпанаца, како се показало у недавном истраживању „Паиса”.

Поједини стручњаци за правосуђе сматрају да судије не треба да буду звезде, већ да на миру раде свој посао. У том смислу замерају и тренутној звезди судији Русу.

Његов претходник, ражаловани судија Балтазар Гарсон, који је сада на челу правног тима за одбрану Џулијана Асанжа, оснивача „Викиликса”, брани Руса. Он у ауторском тексту о премијеру Рахоју у „Паису” пише да је борба против корупције „терапија за друштво, а не идеолошко питање”.

„Корупција погађа државне структуре, узрокује неједнакости и осиромашење грађана, она је један од најгрубљих разарача људских права”, наставља Гарсон  који се чуди што Шпанци „пасивно прихватају, па чак и оправдавају, корупционашке скандале и крађе у државној служби” и жали због тога што „алармантан број Шпанаца прихвата владине мере за ограничавање медија”.

Медији би, другим речима, требало и даље да из све снаге гризу и откривају разарајућу корупцију. Парламент ће данас свакако јавно саслушати премијера. Пресудиће му јавност, а не судови.