Раде да би прехранили породицу

У делу јавности се сматра да је много пензионера са високим пензијама, али могу да кажем да чак 58 одсто њих има пензију до просечног месечног износа од 24.035 динара. С друге стране, само око 80.000 пензионера прима пензију изнад 50.000 динара, што није ни пет процената од укупног броја пензионера у Србији.

Мали износи пензија већине пензионера су и разлог зашто један број њих ради. С тим што је веома мали број пензионера у сталном радном односу. Већина их је ангажована на одређено време и по уговору о делу. Међутим, то су легални видови ангажовања, када послодавци плаћају одговарајуће доприносе, али према неким сазнањима највећи број пензионера ради у такозваној сивој зони, јер нигде нису пријављени, а раде и добијају нешто новца за тај рад.

Дешава се да пензионери раде, на пример књиговодствене послове. Неким приватним послодавцима је потребно да им неко води књиге, а има пензионера с великим искуством у томе и зато бивају ангажовани.

Затим, у области занатства их има, јер све је теже наћи правог занатлију. Има и професорауниверзитета у пензији који раде на приватним, па и државним факултетима. Или, у уметничким делатностима: глумци који су у пензији раде по уговору о делу. Пензионисани лекари и професори медицинских факултета раде као консултанти на приватним клиникама. Познати су и случајеви ангажовања пензионера добрих познавалаца неких страних језика који код нас нису у масовној употреби, а некад је потребно добро познавање тих језика.

Имамо и много пензионера– чувара и запослених на пословима ноћног обезбеђења и заштите објеката. Реч је о пословима са веома малим зарадама, али пензионерима се и то исплати, док млађи такав начин ангажовања углавном не желе да прихвате. Ту су добрим делом запослена пензионисана војна лица и бивши полицајци, поготово ако су нешто млађи, за разлику од оних старијих који једва чекају да оду у пензију и да ништа не раде јер очигледно немају снаге за то.

Дешава се и то да родбина и пријатељи који имају своје фирме ангажују рођаке пензионере. Јер имају пуно поверења у њих. Некада и деца – предузетници запосле своје родитеље, што се опет статистички исказује као запошљавање пензионера.

Од свих ових пензионерских послова само мали део би био привлачан за младе (послови на универзитетима, у здравству, књиговодствени послови...), јер највећи број ових ангажовања је привременог карактера и своди се на два-три месеца рада, уз краће или дуже паузе, што младима не одговара јер они на послу траже већу извесност.

Зато уопште не мислим да пензионери узимају посао младима. И верујем да се проблем њихове незапослености може решавати пре свега развојем привреде и порастом укупног запошљавања, јер то онда води њиховом запошљавању у одговарајућој струци.

У овим условима кад нема посла дешава се да пензионери негде повремено раде а млађи укућани немају посла и онда пензионери од пензије и свог додатног прихода издржавају целу породицу. Дешава се и то да пензионери нигде не раде, али од својих пензија, нарочито ако их је двоје, издржавају и оне млађе чланове. Велики број општина у Србији, у ствари, има више становника пензионера него запослених.

У јавности се, међутим, због два-три пензионера који примају велику пензију а ангажовани су као посланици или су и чланови неких управних одбора, ствара велико нерасположење према овој категорији људи. Могу да кажем да сам у прошлом сазиву парламента и сам био међу шест пензионера који су примали посланичку плату а добијали смо и пензију. Међутим, део тих средстава ја сам користио за посланичке активности изван парламента јер једном недељно примао сам грађане и разговарао са њима, а учествовао сам и у многим хуманитарним акцијама, тако да од свега тога нисам имао неке велике користи. Али довољно је да се име таквог пензионера посланика или неког функционера помене и одмах се у јавности подиже температура, иако је реч о једном-два случаја, у мору сасвим другачијих који говоре о томе да многи пензионери раде да би преживели и прехранили породицу.

Заменик председника Савеза пензионера Србије