Кривична пријава против Драгана Којадиновића

Министарство културе и информисања поднело је захтев Републичком јавном тужилаштву за подношење кривичне пријаве против одговорних лицазбог закључивања уговора о пословној сарадњи 15. 5. 2006. године између Народног музеја у Београду и Предузећа за превоз, услуге и трговину „Кунстранс” д. о. о. из Београда, саопштило је јуче Министарство културе.

„Захтев се односи и на одговорна лица у министарству која су била упозната и сагласила се са закључивањем овако штетног уговора и самим тим извршила радње за које се сматра да имају елементе кривичног дела злоупотребе службеног положаја.

У време закључења уговора, Предузеће за превоз, услуге и трговину ’Кунстранс’ д. о. о. из Београда је дало неистините наводе, чиме је Народни музеј у Београду био доведен у заблуду у вези са објектом и ценом закупа која је одређена”, пише у саопштењу Министарства културе.

На питање која су то одговорна лица у Министарству културе, Наталија Павловић-Шиниковић, секретар Министарства културе, каже да се то односи на министра културе из 2006. године. То је био Драган Којадиновић (прим. аут).

Наталија Павловић-Шиниковић објашњава да је било пропуста у процесу јавних набавки, односно избора баш „Кунстранса” као фирме која ће обезбедити чување уметничких дела. На наше питање које је неистините наводе дао „Кунстранс”, секретарка министарства објашњава да се то односи на податке о капацитетима ове фирме.

Стална поставка Народног музеја у Београду затворена је 2003. године. Реконструкција Народног музеја требало је да буде реализована према пројекту архитекте Милана Ракочевића, изабраном на конкурсу. Народни музеј и „Кунстранс” склопили су уговор о пословној сарадњи која је између осталог подразумевала изградњу модерног депоа за чување уметничких из збирки Народног музеја (2006). Објекат у близини Крњаче је добио употребну дозволу 2007. године, када је стручна комисија Народног музеја у Београду и Министарства културе констатовала да услови у депоу одговарају највишим прописаним стандардима за смештај и чување културних добара. У мају 2007. године почело је паковање збирки Народног музеја, а за изношење дела било је ангажовано 112 камиона носивости пет тона. У депо „Кунстранса” уметничка дела из Народног музеја никада нису пресељена, будући да из Министарства културе није дата сагласност. Министарство културе Србије је крајем 2008. године покренуло експертизу спорног депоа, површине 1.300 квм, односно уговора о закупу који је месечно износио 35.000 евра. Финансијски аспект целокупне процедуре процењен је као „штетан за државу”. Као додатни мотив због ког нису уплаћена средства за пресељење збирки у депо, поред високе суме закупнине, спомињана је и спорна локација депоа у Крњачи поред бензинске пумпе.

Експертски тим Министарства културе на чијем је челу тада био Небојша Брадић проглашава пројекат архитекте Милана Ракочевића нерационалним и 12. августа 2010. расписује нови конкурс за пројекат реконструкције Народног музеја у Београду.

Крајем 2010. године на конкурсу је изабран нови пројекат архитекте Владимира Лојанице.

Прошле године Министарство културе одустаје од темељне реконструкције и предлаже санацију и адаптацију, која би за три године износила око милијарду и 300 милиона динара. Збирке из Народног музеја још нису пресељене из зграде на Тргу републике.

Ђорђе Бранковић, власник фирме „Кунстранс”, каже да је Министарство културе пре неколико година тражило да се уговор између „Кунстранса” и Народног музеја о пословној сарадњи у вези са реконструкцијом прогласи ништавним, али је изгубило на свим судским нивоима укључујући и Касациони суд. „Немамо ниједан проблем са легитимношћу уговора који имамо са Народним музејем Србије”, рекао нам је јуче Ђорђе Бранковић.