Колажи и анимације

У Студентском културном центру недавно су представљени кратки видео-радови Андреја Тишме, обједињени називом "Антитерористичка уметничка пракса". Намењени, пре свега, интернет презентацији, ови радови настали су колажирањем и анимацијом агенцијских слика из информативних медија, са сајтова, рекламних постера, видео-игара, порно филмова, историјских фотографија и личних дигиталних снимака, уз ауторску музику која настаје миксовањем звучног материјала различитог порекла.

Теме радова везане су за актуелна светска збивања: ратове, глобализам, тероризам, природне катастрофе, пропагандне кампање потрошачког друштва и одражавање свега тога на нашу средину. Приказани су, између осталих, и радови "Симулација цивилног глобализма", "У мојој соби", "Позитив-негатив"" Немогућа транзиција"...

Андреј Тишма (Нови Сад, 1952) дипломирао је на Академији ликовних уметности у Прагу. Самостално излаже од 1972, а од 1969. је учествовао на више од 600 заједничких изложби у земљи и иностранству. Бави се конкретном поезијом, мејл-артом, печатном уметношћу, фотографијом, перформансом, електрографиком, видео-артом и веб-артом. Компјутерском графиком се бави од 1996, а интернет уметношћу од 1997. Тишмини интернет радови уврштени су у колекције: Net Art Idea Line, Whitney Museum оf American Art, Њујорк, Rhizome Artbase, Њујорк, Net Art Guide, Штутгарт, Net Art Collection – Irish Museum Of Modern art, Даблин.

– Термин антитероризам је данас веома омиљен код разних светских политичара и на истоку и на западу. Они западни га злоупотребљавају да би започели нове ратове, запосели нове територије, нафтне изворе, повећали свој буџет наоружања и број нуклеарних пројектила, разместили више радара и нуклеарних глава по европским земљама, а све уз ту чаробну девизу "рата против тероризма". Источне силе се прикључују "рату против тероризма" да би парирале западним, повећале сопствену оружану моћ, развијале нова оружја, донекле амортизовале притисак запада, играјући игру партнера, каже Тишма и додаје:

– Термин "антитерористичка" узео сам за дефиницију своје уметничке праксе, да бих нагласио тај светски тренд у политици и геополитици, али и описао суштину онога што радим. Јер, ја се кроз своју уметничку праксу и активизам различитих облика заиста борим против тероризма медија, пропаганде наметања западњачких вредности. Моја уметност, захваљујући времену у коме живим, такође је уперена против тероризма рекламних кампања великих светских брендова, потрошачког менталитета. Против свих ових појава борим се мирољубивим средствима: иронијом, хумором, пародијом у својим делима. Једноставно, разобличавам те појаве и показујем њихову испразност.

У свету постоје многобројни уметници који имају овакав приступ глобалној реалности. Тишма даје пример професора Ендија Дека који је покренуо антиратни ланац уметности уочи рата у Ираку 2003, као и интернет активисту Ендрјуа Форбса из Лондона, који је по клубовима британске престонице организовао низ јавних антиратних уметничких манифестација у којима је учествовао и наш саговорник.

– Марк Герет у Лондону има свој мултимедијални простор, галерију за онлајн уметност и директоријум светске медијалне уметности "Furtherfield", чији су антиратни радови изузетно сугестивни. Поменуо бих ту и Генча Гулана из Истанбула, покретача Веб бијенала и Онлајн музеја савремене уметности који се према америчкој култури и политици односи веома критички, као и групу медијских активиста "Персонал синема" из Атине, каже уметник.