Kolaži i animacije

U Studentskom kulturnom centru nedavno su predstavljeni kratki video-radovi Andreja Tišme, objedinjeni nazivom "Antiteroristička umetnička praksa". Namenjeni, pre svega, internet prezentaciji, ovi radovi nastali su kolažiranjem i animacijom agencijskih slika iz informativnih medija, sa sajtova, reklamnih postera, video-igara, porno filmova, istorijskih fotografija i ličnih digitalnih snimaka, uz autorsku muziku koja nastaje miksovanjem zvučnog materijala različitog porekla.

Teme radova vezane su za aktuelna svetska zbivanja: ratove, globalizam, terorizam, prirodne katastrofe, propagandne kampanje potrošačkog društva i odražavanje svega toga na našu sredinu. Prikazani su, između ostalih, i radovi "Simulacija civilnog globalizma", "U mojoj sobi", "Pozitiv-negativ"" Nemoguća tranzicija"...

Andrej Tišma (Novi Sad, 1952) diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu. Samostalno izlaže od 1972, a od 1969. je učestvovao na više od 600 zajedničkih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bavi se konkretnom poezijom, mejl-artom, pečatnom umetnošću, fotografijom, performansom, elektrografikom, video-artom i veb-artom. Kompjuterskom grafikom se bavi od 1996, a internet umetnošću od 1997. Tišmini internet radovi uvršteni su u kolekcije: Net Art Idea Line, Whitney Museum of American Art, Njujork, Rhizome Artbase, Njujork, Net Art Guide, Štutgart, Net Art Collection – Irish Museum Of Modern art, Dablin.

– Termin antiterorizam je danas veoma omiljen kod raznih svetskih političara i na istoku i na zapadu. Oni zapadni ga zloupotrebljavaju da bi započeli nove ratove, zaposeli nove teritorije, naftne izvore, povećali svoj budžet naoružanja i broj nuklearnih projektila, razmestili više radara i nuklearnih glava po evropskim zemljama, a sve uz tu čarobnu devizu "rata protiv terorizma". Istočne sile se priključuju "ratu protiv terorizma" da bi parirale zapadnim, povećale sopstvenu oružanu moć, razvijale nova oružja, donekle amortizovale pritisak zapada, igrajući igru partnera, kaže Tišma i dodaje:

– Termin "antiteroristička" uzeo sam za definiciju svoje umetničke prakse, da bih naglasio taj svetski trend u politici i geopolitici, ali i opisao suštinu onoga što radim. Jer, ja se kroz svoju umetničku praksu i aktivizam različitih oblika zaista borim protiv terorizma medija, propagande nametanja zapadnjačkih vrednosti. Moja umetnost, zahvaljujući vremenu u kome živim, takođe je uperena protiv terorizma reklamnih kampanja velikih svetskih brendova, potrošačkog mentaliteta. Protiv svih ovih pojava borim se miroljubivim sredstvima: ironijom, humorom, parodijom u svojim delima. Jednostavno, razobličavam te pojave i pokazujem njihovu ispraznost.

U svetu postoje mnogobrojni umetnici koji imaju ovakav pristup globalnoj realnosti. Tišma daje primer profesora Endija Deka koji je pokrenuo antiratni lanac umetnosti uoči rata u Iraku 2003, kao i internet aktivistu Endrjua Forbsa iz Londona, koji je po klubovima britanske prestonice organizovao niz javnih antiratnih umetničkih manifestacija u kojima je učestvovao i naš sagovornik.

– Mark Geret u Londonu ima svoj multimedijalni prostor, galeriju za onlajn umetnost i direktorijum svetske medijalne umetnosti "Furtherfield", čiji su antiratni radovi izuzetno sugestivni. Pomenuo bih tu i Genča Gulana iz Istanbula, pokretača Veb bijenala i Onlajn muzeja savremene umetnosti koji se prema američkoj kulturi i politici odnosi veoma kritički, kao i grupu medijskih aktivista "Personal sinema" iz Atine, kaže umetnik.