Табаковић: Камате на кредите ће постепено падати

БЕОГРАД – Гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је да ће до постепеног пада каматних стопа на кредите привреди и грађанима доћи, али је предуслов за то очување макроекономске стабилности и обезбеђење ниске, стабилне и предвидиве инфлације.

„Када урадимо тај домаћи задатак смањиће се и перцепција ризика, због које су сада камате на динарске позајмице више од референтне каматне стопе и повећаће се динарски извори за кредитирање по повољнијим условима”, рекла је Табаковићева у интервјуу агенцији Бета.

Како је истакла, очекивани економски опоравак Србије треба да донесе квалитетније инвестиције, што значи да ће и корисници кредита имати већу кредитну способност и да ће ризик наплативости кредита бити мањи, а то омогућава ниже каматне стопе на кредите.

„Неспорно је да би аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) био додатна гаранција да Србија води добру економску политику, али ако Влада Србије буде доследно спроводила оно што је сама утврдила на плану јавних финансија и структурних реформи, ефекти одлагања аранжмана са ММФ биће релативно мали”, казала је Табаковићева.

За кредитни рејтинг Србије је, по њеној оцени, најважније да се води економска политика која улива поверење инвеститорима и међународним финансијским институцијама.

„ММФ је у последњем извештају о Србији позитивно оценио монетарну политику, истичући унапређење оквира режима циљане инфлације и одлучно реаговање на одступање од циља. Неоснованост замерке о преурањеној релаксацији монетарне политике потврдиће на најбољи начин снажан пад инфлације у наредним месецим и њено враћање у границе циља до октобра. Са аранжманом са ММФ-ом или без њега, за рејтинг Србије је битно да НБС остварује оно што најављује, што важи и за државу, односно владу”, рекла је Табаковићева.

Она је оценила да у Србији и даље постоји потреба да држава субвенционише кредите, али је важно да се одреди шта су приоритети, тим пре што су буџетска средства лимитирана.

„У нормалним регулаторним околностима субвенционисани кредити нису уобичајени, а са становишта тржишта нису ни пожељни. С друге стране, имајући у виду низак обим економске активности, неликвидност у привреди и успорену кредитну активност банака они могу да буду подстицај за пословање неких сектора. Ја се надам да ће се са вођењем добре економске политике привредна активност опоравити, а кредитна активност банака повећати и да неће ни бити потребе за оваквим мерама државе”, казала је гувернер НБС.

Она је негирала написе у медијима да НБС спроводи ванредне контроле пословања неких банака и истакла да редовне контроле показују да је банкарски сектор високо ликвидан и добро капитализован.

„НБС је у случају Нове Агробанке и Развојне банке Војводине, којима је одузета дозвола за рад, благовремено и одлучно реаговала и сачувала поверење у банкарски систем, и тако ће централна банка и убудуће поступати, ако буде потребе”, казала је Табаковићева.

Указала је да постоји проблем у управљању државним банкама, где је нешто већи проценат проблематичних кредита, али је истакла да такав проблем постоји и у банкама које су основане страним капиталом.

Гувернер НБС је најавила да је припрема закона о платним услугама у завршној фази и да би он требало да буде на дневном реду јесењег заседања Скупштине.

Тим законом ће, како је објаснила, бити уведене конкуренција у банкоцентричном систему, односно биће омогућено да платне услуге поред банака могу да пруају и други учесници на тржишту, а биће регулисано и издавање електронског новца и обезбеђена већа заштита грађана у тој области.

Гувернер НБС је похвалила Завод за израду новчаница (ЗИН) који је, како је рекла, после промене руководства и уговарања нових послова „један од најуспешнијих делова НБС”, који држави обезбеђује девизни прилив.

Завршена је контрола пословања ЗИН-а у ранијем периоду, а резултати, по речима Табаковићеве, показују да ће ту бити посла и за друге државне органе.