Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рудници развојна шанса Србије

Рудници развојна шанса Србије
Милан Бачевић

У Србији су откривене велике рудне резерве злата и бакра у Тимочкој крајини. Многе стране компаније се интересују за геолошка истраживања, а посебно су им интересантна налазишта литијума, ког највише има у Јадру и западној Србији.

– То је озбиљна развојна шанса Србије и ми немамо право да је не искористимо на најбољи могући начин. Ова земља је на најбољем могућем путу да се преко ове привредне гране што пре покрене и запосли знатан број нових људи у српским рудницима – рекао је Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања, на ручку са рударима и њиховим синдикатом поводом Дана рудара који се данас обележава.

Министар је нагласио да држава нема новца за истраживања, али постоје стране компаније које га имају и које желе да га уложе. Тим поводом је најавио да ће држава ускоро потписати споразум о геолошким истраживањима са кинеском државном компанијом „Битек рисорсиз”, са чијим представницима се јуче састао. Она је већ неколико година присутна у Србији преко компанија „Рио Тинто” и компаније „Авала рисорсиз”.

Бачевић је појаснио да је у питању сарадња која не производи обавезе, већ научна и технолошка сарадња између Геолошког завода Србије и Геолошког института Кине.

– Желимо да природна богатства која су неоткривена, а леже у утроби земље, употребимо у функцији развоја наше привреде. Намера нам је да се природна богатства наше земље и прерађују у Србији, јер тако можемо да развијамо технологију прераде – нагласио је Бачевић.

Министар је подсетио да је урађен нови нацрт закона о рударству и геолошким истраживањима, који предвиђа бољи амбијент за улагања у Србију, додајући да, такође, има много страних компанија које су заинтересоване за склапање стратешког партнерства.

У претходној години дана министарство је издало укупно 51 одобрење за извођење геолошких истраживања минералних сировина и 78 одобрења за хидрогеолошка истраживања.

Највише интересовања, према његовим речима, било је за истраживање злата, литијума и бора, бакра и пратећих метала, а финансијска улагања у геолошка истраживања износила су 6,6 милиона евра.

Рудари су јуче рекли да им се плате крећу између 60.000 и 100.000 динара. И сами признају да су то за Србију пристојне плате, али с обзиром на природу њиховог посла оне су недовољне.

 Зоран Вујовић, председник Самосталног синдиката металаца, подсетио је јуче да је прошло 100 година од штрајка рудара у Сењским рудницима и они су имали захтеве истоветне данашњим – бољи услови рада и веће плате.

Министар им је обећао да ће се залагати за бољи радноправни положај рудара и да ће у сарадњи са другим министарствима радити на решавање њихових проблема.

----------------------------------------------

Дубинска реконструкција

Бачевић је рекао да су неопходне промене у организацији унутар владе и да ће наредних дана тема бити евентуално прегруписавање или спајање одређених министарстава, јер реконструкција владе, према његовом мишљењу, треба да се спроведе по дубини, а не само персонално.

– Извесне промене су заиста неопходне, али разговоре о тој теми још нисмо водили. Чињеница је да до тога треба да дође – рекао је Бачевић

Упитан да ли се размишља о спајању енергетике и рударства, он је рекао да није немогуће и није нелогично, али постоје и друге варијанте.

Он је ипак напоменуо да је рударство привредна грана која може и самостално да постоји, док је енергетика корисник онога што ствара рударство и више је везана за индустрију и привреду него за истраживања.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.