„Лука Београд” за сада избегла стечај

Привредни суд у Београду покренуо је јуче претходни стечајни поступак да би испитао има ли услова за отварање стечаја над „Луком Београд”, у власништву бизнисмена Милана Бека. Према подацима Народне банке Србије ово предузеће се налази 98 дана у блокади, јер је више банака поднело захтеве за принудну наплату у укупном износу од 801,9 милиона динара.

„Лука Београд” је направила план реорганизације, а како „Политика” незванично сазнаје повериоци су се са њим сагласили и суд је то прихватио. У међувремену је забрањена исплата са рачуна „Луке”, као и располагање њеном имовином, без сагласности стечајног управника. НБС-у, односно Одсеку за принудну наплату у Крагујевцу, забрањено је да спроводи блокаде и принудну наплату са свих рачуна стечајног дужника. Другим речима, суд је изрекао привремену меру заштите рачуна од блокаде.

За привременог стечајног управника именована је Гордана Деспотовић-Рожа. Према писању Танјуга наложено јој је да провери тачност података из плана реорганизације, као и да ли је правилно извршена процена вредности свих покретних и непокретних ствари, потраживања поверилаца и потраживања која „Лука Београд” има према трећим лицима. Она јуче није хтела да говори о овоме, јер како је казала нема овлашћење суда да даје било какве информације.

Златан Димитрић, вршилац дужности председника Привредног суда објашњава за „Политику” да би овај претходни стечајни поступак требало да траје месец дана, а највише 45 дана. Рочиште на којем ће расправљати о припремљеном плану реорганизације, заказано је за 9. септембар, у Привредном суду.

– Ако унапред припремљени план реорганизације тада буде усвојен стечајни судија ће отворити стечај. Уколико је подносилац плана („Лука Београд”) издејствовао меру забране извршења довођењем стечајног судије у заблуду тако што је приказао нетачне податке о свом дуговању, односно пропустио да наведе податке од значаја за одлуку суда обавезан је да надокнади штету која је проузрокована таквом забраном – истиче Димитрић.

Објашњавајући процедуру он каже да право гласа имају сви повериоци сразмерно висини потраживања. У случају када је потраживање оспорено стечајни судија ће проценити висину потраживања.

Повериоци ће у овом случају вероватно дати последњу реч. Да ли ће одлучити да кроз наставак делатности наплате дуговања или на неки други начин остаје да се види. Међу повериоцима су Пиреус банка, Универзал, Комерцијална, Сбербанка, Привредна банка, Аик Ниш, Поштанска штедионица…

Шта је „Луку Београд” довело на корак од банкрота, односно до тога да не може да измирује обавезе према повериоцима?

Брокер Ненад Гујаничић каже да биланси „Луке Београд” за прошлу годину показују прилично незавидну финансијску ситуацију компаније што се, на крају крајева, и огледа блокадом рачуна у висини од 801,9 милиона динара и она траје непрекидно од 30. априла.

Према Гујаничићевом мишљењу нестабилни извори финансирања су ову фирму одвукли „у црвено”. Када је реч о кредитима премда су дугорочне обавезе пале за 22 одсто на 2,7 милијарди динара, краткорочне финансијске обавезе су порасле за 10 одсто на 2,8 милијарди динара. И то је према Гујаничићевим речима главни терет који је одвукао фирму у неликвидност.

Он каже да је консолидовани губитак компаније лане износио 1,04 милијарде динара у односу на минус од 722,3 милиона динара годину дана раније.

„Лука” се недавно нашла и на списку Пореске управе за неизмирене пореске дугове у износу од 98,3 милиона динара.

Како на имовину и будућност „Луке Београд” може да утиче евентуални стечајни поступак, али и кривична истрага која се води у Специјалном суду против бившег министра Предрага Бубала и још седам некадашњих државних функционера и руководилаца, због злоупотреба приликом преузимања акција пре осам година – за сада није јасно.

„Лука Београд” је предмет спорне приватизације у којој су учествовали бизнисмени Милан Беко и Мирослав Мишковић. Њена судбина није једино што мучи Милана Бека. Последњих дана београдски таблоиди опет најављују наводну могућност његовог и Мишковићевог хапшења, али овог пута због приватизације Це-маркета.

М. Авакумовић

-----------------------------------------------------------

Контроверзна приватизација

Инвестициони фонд Ворлдфин, купио је 2005. године акције „Луке Београд” за око 40 милиона евра. Савет за борбу против корупције је три године касније скренуо пажњу да је оштећен буџет Србије и бивши акционари, јер је трансакција обављена тако што је узета стара књиговодствена вредност, два и по пута нижа од актуелне. Купци су понудили 800 динара по акцији. Међутим, истог дана када је обављена трансакција објављена је процена Економског института према којој је вредност предузећа износила 7,38 милијарди динара или око 1.700 динара по акцији.

Међутим, град Београд и „Лука Београд” се већ годинама споре око права на располагање земљиштем. Град је успео да се укњижи на половини тог земљишта и на тај начин онемогућио „Луку Београд” да изгради пословно-стамбени комплекс – град на води. Реализацију овог пројекта додатно је успорила конверзија земљишта, за коју су према неким претпоставкама власници требало да плате неколико стотина милиона евра. Мада тачан износ никада није утврђен.