Структурна реформа локалне власти

У делу стручне јавности доминира став да би требало спровести структурну реформу локалне власти. Појам ,,структурног реформисања” код нас се обично доводи у везуса дубљим,то јестрадикалним мењањем праксе и прописа који уређују локални ниво управљања. Треба одмах рећи да код грађана постоји прилично незадовољство квалитетом локалне власти.У многим срединама локална власт није окренута према стварним потребама грађана и то је главни, па и дугорочни проблем ове земље.

Када се консултује озбиљна литература о овој теми некако се намеће став да структурна реформа обухвата реконфигурацију локалне власти. При томе, реформа се коначно мора суочити са централним питањима, а пре свега питањима која се тичу броја, типа и величине локалних јединица. Знамо да су код нас општине најважнији елемент у систему локалне власти. С друге стране, постоји огромна диспропорција у величини локалних јединица, по броју становника, густини насељености или броју насељених места, што је специфична карактеристика и хрватског локалног система, а донекле је слична ситуација и у Словенији. У Хрватској, на пример, чак 40 одсто од укупног броја локалних јединица има испод три хиљаде становника, а најмања општина Цивљане или најмањи град Комижа,далеко су испод тог броја.

У разматрању структурне реформе идентификовани су одређени модели који имају ширизначај. Основни модел који улази у домен реконфигурације, јестемодел сједињавања (мерџовања) или амалгамације локалних јединица. У том институционалном моделу долази до консолидовања локалних органа власти и стварања једног већег локалног ауторитета. Други модел се тиче значајнијих промена у границама подручја локалне јединице. У том случају се шири простор важења локалне јурисдикције, али се не мења постојећа структура локалних органа. Следећи модел се односи на дељење ресурса кроз такозванесервисне споразуме. На основу одговарајућег споразума, деле се ресурси у извршавању одређених послова, односно пружању локалних сервиса. Коначно, велики значај има модел дељења ресурса путем креирања заједничких тела.Тај модел је посебно значајан,јер би се тиме формирале заједничке корпорације или дистрикти који би заменили постојећу гломазну мрежу јавно-комуналних предузећа на локалном нивоу. Ако се зна да у свакој општини у Србији постоји готово засебна комунална структура предузећа, сигурно је да би овај модел структурне реформе редуковао ту мрежу на разумни ниво и тиме генерисао огромне позитивне ефекте у сектору локалне економије и финансија.

У целини гледано, структурна реформа мора да подигне оперативну ефикасност локалног управљања и то на тај начин да се не угрозе принципи локалне демократије. Ако посматрамо локално управљање у Србији, јасно се показује да оно углавном није респонсивно. Респонсивност подразумева локално управљање која брзо и ефектно реагује на потребе и захтеве грађана у сваком домену. Локална управа која није респонсивна, по правилу је одвојена од грађана и отуђена, а често и поистовећена са парцијалним интересима који потичу или из сфере бизниса или су чак израз појединачних тежњи локалних моћника. С друге стране, локално управљање се у већини случајева на прави начин не односи према оскудним финансијским и материјалним средствима којим данас располажу локалне заједнице и тај принцип локалног управљања се обележава појмом респонсибилности. Разумно, домаћинско и „чуварно” располагање средствима локалне заједнице је у основи респонсибилног локалног управљања. Кад недавно један покрајински лидер у Војводини одобри 360 хиљада динара само за цветну декорацију за не тако важан једнодневни скуп са страним учесницима, или се за обичну цветну „рунделу” испред улаза у зграду једног јавног предузећа у Новом Саду потроши више од два милиона динара, или кад се одобравају значајна средстава за проблематичне музичке пројекте са позиције локалних буџета, то у ствари представља ништа друго него неутрализацију принципа респонсибилног управљања, а таквих примера је, нажалост, за наше прилике превише

Доктор наука, саветник у Покрајинском секретаријату за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу