Обрачун Назарбајева са зетом

До пре неки дан, казашка председничка династија Назарбајев могла је, рекло би се, бити узор склада у функционисању једне фамилије на власти, у врло деликатно време "транзиције" богате земље у капитализам.
Све је међу њима деловало чисто и брижљиво подељено. Дарига и Рахат Алијев, председникова најстарија кћи и муж, власници су медија. Газдују ТВ каналима, новинама, радио-станицама и информативном агенцијом, што све заједно прекрива значајан простор националног информисања. Успут, сувласници су у "неколико другоразредних банака".
Председников други зет Тимур Кулибајев, ожењен Динаром, контролише нафту, а најмлађа (и, донедавно, још неудата) Алија Назарбајев успешно се сналази у "бизнису" с грађевинским компанијама.

Тата Назарбајев, један од још два последња кадровска фосила некадашњег СССР (уз Каримова, у Узбекистану) задржао је себи власт. Воли да управља Казахстаном. Није се померио с тог места већ четврт века, а тек што је изменио устав земље, одредивши да у његовом случају  функција шефа државе припада доживотно.

Занимљиво – из Вашингтона, Назарбајеву су тим поводом честитали. Рекли су – "добар корак у правцу демократије у Казахстану". Тобоже, због нешто више права које је, истом изменом устава, успут добио и парламент.

Нурсултан Назарбајев, на "правцу демократије". Да човек скоро помисли да је речи сложио нико други већ потпредседник САД Чејни лично, вођен узвишеним циљевима промотера "демократских револуција", којекуда наоколо у совјетском простору, осим против пријатеља Назарбајева. САД не губе наду да ће политички лисац на крају послужити у нафтом богатој централној Азији.

Но, кренусмо причу фамилијарном идилом – а ње нема више. "Пукла је тиква" између зета и таста, јер је Алијев изгледа пожелео власт Назарбајева, надајући се председничким изборима 2012.

Већ и Рахатова каријера упућује на одређени афинитет јунака догађаја према "служењу отаџбини". Досад је заузимао различите високе положаје. Био је први потпредседник Националног комитета за безбедност, први заменик шефа дипломатије, а до прошле недеље и изасланик Казахстана у ОЕБС-у док, сасвим неочекивано, није оглашен бегунцем од правде, доспевши чак и на инострану потерницу казашке полиције. Назарбајев је 26. маја лишио зета свих службених дужности. Два дана касније је саопштено да је за њим издата међународна потерница, а иследници су пошли чак у Беч, да га потраже у седишту ОЕБС-а.

Не зна се шта му се све не ставља на душу, да је предузео криминално удруживање, упустио се у привредни криминал и киднаповање...

Прва реакција необавештене јавности свела се на забезекнутост. Још прошле године, Нурсултан и Дарига Назарбајев (Алијева) ујединили су своје две владајуће партије на власти Отан и Асар, у једно јединствено политичко предузеће. Рекли су да је нова политичка снага "мотор модернизације" земље. Тај "инцест у власти" требало је да обезбеди да се у владању Казахстаном не мења ништа – "још педесет следећих година". (Полувековни рок нирване поменула је Дарига.) Рачунало се да ће најстарија кћи бити председнички кандидат, када "тата национале" једном занемоћа.

Идеја да до тога икада дође није се изгледа допала шефу државе. И шта би Назарбајев друго, већ да претпостави да у нестрпљењу поводом наслеђивања на власти мора бити неког зетовог утицаја. Зар се није већ шушкало да Алијев и себе види као председничког кандидата?

Изгледа да су се о томе "о чему се шушка" да дође до правих ушију постарали средња Нурсултанова кћер Динара и зет "Но 2" – Тимур Кулибајев, шеф управног одбора Казмунаигаза, казашке  националне енергетске компаније.

Они који сада прате драму, а она је, без сумње, достојна најбољих ТВ "сапуница", већ уочавају да утицај Динара клана нагло расте, док престиж Даригиних истовремено нагло пада. Дакле, без обзира на непомеривост Назарбајева, у Казахстану се, ипак, нешто догађа.