Мирођија

Мирођија (лат. anethum graveolens) добро је позната зачинска, мирисна биљка. Пореклом је из југоисточне Азије, али се данас гаји у скоро свим земљама света. Мирођија је једногодишња зељаста биљка са танким вретенастим кореном. Има усправну, округлу стабљику која досеже висину и до 120 сантиметара. Листови у доњем делу стабљике имају шупље петељке. Ситни цветови, изразито жуте боје налазе се на врху стабљике.
Мирођија најбоље успева по шумама и шикарама, од нижег до брдског региона. Сама се размножава по вртовима, а добро успева и на терасама. Многи је гаје због мирисног семена, по укусу сличног анисовом.

Други називи за мирођију су анита, копар, копер, копра, смрдиљ... У нашем народу ова биљка је позната и по оној чувеној изреци "У свакој чорби мирођија", што значи да је неопходан састојак.

Још стари Египћани користили су ову биљку као умирујући лек. Грци су открили да мирођија зауставља штуцање. Верује се да су је чаробњаци употребљавали у својим вештинама, а обични смртници држали у вину које су после испијали као љубавни напитак.

Биљка се вековима успешно користи против гасова, надимања и тешкоћа у раду органа за варење. Такође, појачава рад бубрега и јача отпорност организма. Од давнина је познато да ова биљка подстиче апетит. Највећа концентрација лековитих и ароматичних материја налази се у плодовима мирођије, али их има и у листовима и цветовима.

Мирођија је, пре свега, добар, нешкодљив, јефтин и сваком доступан зачин. Највише се користе игличасти листићи, свежи или осушени. Свежи листови, између осталог, служе и за разне декорације у хладној кухињи. Помешана са першуном, мирођија даје посебан укус бифтеку. Због ароме, обично се додаје чорбама, сосовима и варивима (посебно грашку и тиквицама), као и туршији. Домаћице додају лишће ове биљке краставчићима да би имали бољи укус и пријатнији мирис. Цело или самлевено семе употребљава се при спремању рибљих специјалитета, кеља, пите са јабукама, док се сушено користи као пикантан додатак салатама и сосовима, посебно у кулинарским специјалитетима Медитерана.

Биљка има примену и у магичној мирисној формули у производњи парфема. Обично се, уз ружу, лаванду, жалфију, и мирођија налази у рецептури многих познатих мириса. Користи се, такође, и у ароматерапији.

Љубитељи мирисних, зачинских и лековитих биљака радо гаје мирођију у саксијама. Није превише захтевна, одговара јој сунчан положај, а залива се по потреби. Ако се гаји у башти, препоручљиво је да не буде поред друге ароматичне биљке да се не би мешали мириси. Према речима Предрага Спасића, инжењера пољопривреде у Гарден центру, треба обратити пажњу на сушење листова:

– Јули је право време када листове мирођије треба обрати, скупити и осушити. Важно је да буду окренути наопачке. Најбоље ће се осушити на промаји.

-----------------------------------------------------------

Против повишеног крвног притиска

У четири децилитра вреле воде ставити по једну кашичицу цвета глога, листа матичњака, листа нане и листа мирођије. Кувати три минута, а затим оставити да стоји пола сата. Пити три пута дневно по 1,3 децилитра (отприлике пола шоље за белу кафу), после јела, најмање три месеца.

-----------------------------------------------------------

Чај против хемороида (шуљева)

Попарити 10 грама мирођије са два децилитра кључале воде, а затим оставити два сата да одстоји. Попити из два пута пре спавања.

Истовремено скувати још један чај: попарити 25 грама мирођије са два и по децилитра кључале воде. После два сата чај употребити за запирање.

Оба чаја користити шест дана узастопно.

-----------------------------------------------------------

Против штуцања

Прелити четири кафене кашике семена мирођије или две кафене кашике уситњене биљке (свеже или осушене) са два и по децилитра прокуване воде, поклопити и тако оставити три-четири минута. Процедити и пити незаслађено.

-----------------------------------------------------------

За бољи сан

Прокувати осушену мирођију, процедити и додати кашику меда. Пити пре спавања.

-----------------------------------------------------------

За задах из уста

Ставити 10 капи уља мирођије на коцку шећера. Појести и попити чашу воде. Код непријатног задаха из уста препоручује се и жвакање свеже мирођије.