Црногорска уставна спорења

Подгорица – Уставном одбору Скупштине Црне Горе, у току јавне расправе о Нацрту устава, стигло је преко 500 предлога, примедаба и сугестија од стране 105 субјеката. Замерке на Нацрт устава су упућене од Централне банке, Синдиката, Уставног и Врховног суда, Тужилаштва, омбудсмана, Митрополије црногорско-приморске,  НВО Црногорске цркве и Адвентистичке цркве и појединаца.

Из Скупштине Црне Горе саопштили су да не могу прецизирати када би се могло очекивати да буде одржана седница Уставног одбора, јер Закон о поступку за доношење устава предвиђа да Уставни одбор после завршетка јавне расправе у року од 15 дана припреми предлог и пошаље Скупштини. Јавна расправа о Нацрту устава завршена је 28. маја.

Представници власти током јавне расправе уверавали су грађане да ће нови устав бити усвојен у парламенту. Опозиција не искључује могућност да се о новом највишем правном акту Црне Горе одлучи на референдуму, пошто, према њиховом мишљењу, не постоји двотрећинска већина која би дигла руку за овакав документ. Све више је присутан став да би Покрет за промене Небојше Медојевића могао омогућити да устав прође и у Скупштини, јер је ова партија јавно поручила да ће у парламенту подржати нови устав уколико се власт обавеже да ће одмах након тога расписати изборе, односно да ће распустити Уставотворну скупштину.

Премијер Жељко Штурановић нада се ће нови устав бити усвојен у парламенту, али не искључује ни могућност референдума .

"И даље сам оптимиста да може бити постигнута двотрећинска већина у парламенту и то би био добар знак, сигнал да ми у Црној Гори око овако важних питања, као што је први устав независне државе, можемо да постигнемо шири договор", рекао је Штурановић.

Партије обједињене у Српској листи  (СЛ) предложиле су нови текст устава чија су решења у највећој мери потврђена као прихватљиво решење за бројне институције, НВО и појединце током јавне расправе.

"Добар део наших решења је подржала и међународна заједница, а један део је добио подршку на округлим столовима, од стручне и политичке јавности и обичних грађана", каже Зоран Жижић.

Српска листа је  предлагала да мањинска права добију своје посебно поглавље у оквиру људских права, што је директно потврдила и Венецијанска комисија.

"Српска листа је предлагала да судије бира Савет а не парламент, што је такође добило подршку међународне заједнице, односно стручне јавности, Удружења судија и правничке јавности", истиче он.

– Предлози који се односе на равноправност народа и грађана, језик, однос државе и цркве, потребу одлучивања двотрећински у парламенту, такође су добили потврду првенствено у нашој унутрашњој стручној и политичкој јавности.

 Јавна расправа је, међутим, показала да ни опозиција нема јединствен став око концепта државе, односно цркве. Да Црна Гора треба да буде дефинисана као грађанска држава поручили су из  Народне странке и Социјалистичке народне партије. Расправе и округли столови које је организовала Српска листа потврдили су чврсто опредељење да Црна Гора треба да буде дефинисана као држава Срба и Црногораца, да уместо одреднице "верске заједнице" треба именовати канонске цркве, односно – Православну, Католичку и Исламску верску заједницу. То подразумева да канонски непризнате цркве, регистроване као невладине организације, новим уставом не могу бити промовисане у канонске.

 Председник СНС-а Андрија Мандић је поручио да би непомињање српског народа у уставу Црне Горе могло водити у дуготрајну нестабилност.

На преко двадесетак јавих расправа жиром Црне Горе, које је организовало Српско народно вијеће, оцењено је да је текст Нацрта устава "уставни геноцид над Србима у Црној Гори".

"Српска листа, чија смо чланица, може рачунати на нашу подршку за нови устав само ако Србе у Црној Гори признају као конститутиван народ, српски језик као службени и Српску православну цркву као једину православну цркву у Црној Гори. Уколико не успеју да се изборе за ова права, тражићемо да сви посланици који су у парламент изабрани већинском вољом српског народа из Црне Горе врате мандате и напусте Скупштину, пошто нису успели да остваре очекивања оних који су их бирали – рекао нам је  посланик СЛ-а и председник СНВ-а др Момчило Вуксановић.

Демократска партија социјалиста саопштила је да је јавна расправа показала да јавности има "сличне или исте ставове са ДПС-ом по питању грађанског концепта новог устава, поштовања људских права и слобода, владавине права, поделе власти и европских вредности".

Либерална партија је остала при ставу да ће подржати само онај устав у којем би службени језик био црногорски, а Црногорској православној цркви обезбеђена права као и осталим верским заједницама у Црној Гори, док Покрет за промене истиче да би након усвајања устава "било добро за Црну Гору да дође до смене власти", односно да је то могуће једино на новим парламентарним изборима.