Crnogorska ustavna sporenja

Podgorica – Ustavnom odboru Skupštine Crne Gore, u toku javne rasprave o Nacrtu ustava, stiglo je preko 500 predloga, primedaba i sugestija od strane 105 subjekata. Zamerke na Nacrt ustava su upućene od Centralne banke, Sindikata, Ustavnog i Vrhovnog suda, Tužilaštva, ombudsmana, Mitropolije crnogorsko-primorske,  NVO Crnogorske crkve i Adventističke crkve i pojedinaca.

Iz Skupštine Crne Gore saopštili su da ne mogu precizirati kada bi se moglo očekivati da bude održana sednica Ustavnog odbora, jer Zakon o postupku za donošenje ustava predviđa da Ustavni odbor posle završetka javne rasprave u roku od 15 dana pripremi predlog i pošalje Skupštini. Javna rasprava o Nacrtu ustava završena je 28. maja.

Predstavnici vlasti tokom javne rasprave uveravali su građane da će novi ustav biti usvojen u parlamentu. Opozicija ne isključuje mogućnost da se o novom najvišem pravnom aktu Crne Gore odluči na referendumu, pošto, prema njihovom mišljenju, ne postoji dvotrećinska većina koja bi digla ruku za ovakav dokument. Sve više je prisutan stav da bi Pokret za promene Nebojše Medojevića mogao omogućiti da ustav prođe i u Skupštini, jer je ova partija javno poručila da će u parlamentu podržati novi ustav ukoliko se vlast obaveže da će odmah nakon toga raspisati izbore, odnosno da će raspustiti Ustavotvornu skupštinu.

Premijer Željko Šturanović nada se će novi ustav biti usvojen u parlamentu, ali ne isključuje ni mogućnost referenduma .

"I dalje sam optimista da može biti postignuta dvotrećinska većina u parlamentu i to bi bio dobar znak, signal da mi u Crnoj Gori oko ovako važnih pitanja, kao što je prvi ustav nezavisne države, možemo da postignemo širi dogovor", rekao je Šturanović.

Partije objedinjene u Srpskoj listi  (SL) predložile su novi tekst ustava čija su rešenja u najvećoj meri potvrđena kao prihvatljivo rešenje za brojne institucije, NVO i pojedince tokom javne rasprave.

"Dobar deo naših rešenja je podržala i međunarodna zajednica, a jedan deo je dobio podršku na okruglim stolovima, od stručne i političke javnosti i običnih građana", kaže Zoran Žižić.

Srpska lista je  predlagala da manjinska prava dobiju svoje posebno poglavlje u okviru ljudskih prava, što je direktno potvrdila i Venecijanska komisija.

"Srpska lista je predlagala da sudije bira Savet a ne parlament, što je takođe dobilo podršku međunarodne zajednice, odnosno stručne javnosti, Udruženja sudija i pravničke javnosti", ističe on.

– Predlozi koji se odnose na ravnopravnost naroda i građana, jezik, odnos države i crkve, potrebu odlučivanja dvotrećinski u parlamentu, takođe su dobili potvrdu prvenstveno u našoj unutrašnjoj stručnoj i političkoj javnosti.

 Javna rasprava je, međutim, pokazala da ni opozicija nema jedinstven stav oko koncepta države, odnosno crkve. Da Crna Gora treba da bude definisana kao građanska država poručili su iz  Narodne stranke i Socijalističke narodne partije. Rasprave i okrugli stolovi koje je organizovala Srpska lista potvrdili su čvrsto opredeljenje da Crna Gora treba da bude definisana kao država Srba i Crnogoraca, da umesto odrednice "verske zajednice" treba imenovati kanonske crkve, odnosno – Pravoslavnu, Katoličku i Islamsku versku zajednicu. To podrazumeva da kanonski nepriznate crkve, registrovane kao nevladine organizacije, novim ustavom ne mogu biti promovisane u kanonske.

 Predsednik SNS-a Andrija Mandić je poručio da bi nepominjanje srpskog naroda u ustavu Crne Gore moglo voditi u dugotrajnu nestabilnost.

Na preko dvadesetak javih rasprava žirom Crne Gore, koje je organizovalo Srpsko narodno vijeće, ocenjeno je da je tekst Nacrta ustava "ustavni genocid nad Srbima u Crnoj Gori".

"Srpska lista, čija smo članica, može računati na našu podršku za novi ustav samo ako Srbe u Crnoj Gori priznaju kao konstitutivan narod, srpski jezik kao službeni i Srpsku pravoslavnu crkvu kao jedinu pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori. Ukoliko ne uspeju da se izbore za ova prava, tražićemo da svi poslanici koji su u parlament izabrani većinskom voljom srpskog naroda iz Crne Gore vrate mandate i napuste Skupštinu, pošto nisu uspeli da ostvare očekivanja onih koji su ih birali – rekao nam je  poslanik SL-a i predsednik SNV-a dr Momčilo Vuksanović.

Demokratska partija socijalista saopštila je da je javna rasprava pokazala da javnosti ima "slične ili iste stavove sa DPS-om po pitanju građanskog koncepta novog ustava, poštovanja ljudskih prava i sloboda, vladavine prava, podele vlasti i evropskih vrednosti".

Liberalna partija je ostala pri stavu da će podržati samo onaj ustav u kojem bi službeni jezik bio crnogorski, a Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi obezbeđena prava kao i ostalim verskim zajednicama u Crnoj Gori, dok Pokret za promene ističe da bi nakon usvajanja ustava "bilo dobro za Crnu Goru da dođe do smene vlasti", odnosno da je to moguće jedino na novim parlamentarnim izborima.