Теслин светионик засијаће у Ботуњи

У поткопаоничком селу Ботуња, с чијих висова пуца изванредан поглед на Александровачку Жупу, у селу скрајнутом од буке модерне цивилизације, средином прошле недеље окупили су се чланови иницијативног одбора за оснивање међународног омладинског кампа ,,Трагом Николе Тесле”, који би у овом селу, у амбијенту скоро нетакнуте природе, требало да почне с радом наредне године.

На имању публицисте Милована Матића, врсног познаваоца живота и дела Николе Тесле, у кући коју је подигао Матићев деда, разговарано је о низу питања и проблема које треба савладати, како би камп био центар у коме млади кроз неформалну, живу комуникацију размењују идеје и знања о Тесли и излажу резултате рада на трагу његових прегнућа у многим областима.

Инфраструктурни проблеми, од смештаја до исхране и коришћења најмодернијих технологија лако су решиви, а богата библиотека и документација о Тесли коју је Матић деценијама скупљао била би изванредан ослонац у раду кампа.

Први пут је о овој идеји разговарано почетком прошлог месеца, управо у Матићевој кући, на радионици ,,Од Лонг Ајленда до Ботуње”, што је наишло на пуну подршку представника општина и општинских организација Александровца и Бруса.

Покретачи ове иницијативе, Милован Матић, Младен Вујовић, помоћник директора Музеја Николе Тесле, Зоран Живковић, управник Универзитетске библиотеке ,,Никола Тесла” из Ниша, професор Зоран Пекић, наш водећи конзерватор папира и вишегодишњи сарадник МНТ-а, Драган Мијановић, власник фирме „Алтамед”, сарадник МНТ-а, Радомир Величковић, уметник гостољубног угоститељства, знан као Сури, којима се прикључио прошле недеље и потписник ових редова, расправили су низ питања везаних за стратегију, начин и садржаје рада пројектованог међународног омладинског кампа.

Посебно је разговарано о начинима везивања кампа за вишегодишње пројекте МНТ који улазе у своју завршницу.

Реч је о старту мултимедијалне, онлајн Теслапедије, чију ће окосницу чинити библиографија радова о Николи Тесли, коју већ годинама, марљиво и у сарадњи с МНТ-ом и стручњацима одговарајућих профила припрема Милован Матић. Када смо тачно пре четири године на овим страницама писали о том његовом раду и објавили податак да је сакупио око 12.000 библиографских јединица о Тесли, један од читалаца ,,Политике” је написао: ,,Ко није радио библиографије не зна

колико је то захтеван и тежак посао. Сакупити 12.000 јединица о једном научнику, то је као освојити златну олимпијску медаљу у атлетици”.

На какво ли ће тек поређење наићи чињеница да је Матић, у протекле четири године, библиографију обогатио за више од 7.000 јединица, тако да их је сада безмало 20.000.

Почетком прошлог месеца у израду библиографије укључила се и Универзитетска библиотека „Никола Тесла” из Ниша, чиме је обогаћена сарадња тамошњег универзитета, односно Електронског факултет са МНТ-ом која је започета у јесен 2008. године.

Од новембра 2012. далеко је одмакао и посао дигитализације и библиографске обраде Теслиног личног прес-клипинга, те изузетно вредне и значајне колекције из његове личне заоставштине, пошто је Тесла имао нарочити систем праћења, прикупљања и обраде чланака из новина и часописа. Ако се суди на основу наслова монографских и серијских публикација, које су сачуване у његовој личној библиотеци, а онда и по списковима његових објављених радова или радова о њему, који су такође одложени у личној архиви, може се закључити да је Тесла свм себи био први и најпоузданији библиограф!

Нарочито зачуђујуће географска дисперзија ових извора, пошто се у његовом прес-клипингу, осим исечака из америчких публикација, налази мноштво чланака из европских и других држава. Широм тадашњег света Тесла је очигледно имао развијену мрежу поштовалаца и пријатеља, који су му достављали чланке из својих земаља.

Дванаесточлани тим младих, полетних и стручних сарадника МНТ-а за само неколико месеци је дигитализовао 15.000 исечака, који ће, као нарочита посластица, бити јавно доступни кад стартује Теслапедија. Тај мултимедијални пројекат ће, у ствари, обухватити све што је на било ком медију или облику забележено, а везано је за Николу Теслу.

Његов стваралачки рад ће, није претеривање када се то каже, као неугасиви светионик инспирисати и рад будућег међународног кампа младих у Ботуњи.

-------------------------------------------------------------

Природна исхрана

Теслина истраживања здраве и природне исхране мало су позната јавности. Један од пројеката из ове области он је регистровао 23. јуна 1938. као робну марку, под називом FACTOR AUCTUS (Фактор раста). Сачуван је и документ у коме је Тесла навео састав тог препарата, изворно намењеног побољшању раста перади. Прошлог лета, документ је дат на испитивање компанији „Алтамед” која производи препарат „ревита”. Како смо сазнали од Драгана Мијановића, власника ове компаније, резултати испитивања овог препарата биће јавно представљени у септембру ове године у МНТ-у.