Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: кљакић-слободан

Друштво

15.09.2024 у 19:09

Истраживач тајног живота Југославије

У својој 71. години напустио нас је Слободан Кљакић, дугогодишњи новинар „Политике”. Оставио је за собом троје унучади, две ћерке и супругу Мирјану. И неколико рукописа књига на којима је радио.

Друштво

13.09.2024 у 22:11

Преминуо новинар „Политике” у пензији Слободан Кљакић

У Београду је јпреминуо Слободан Кљакић (1954–2024), публициста, новинар „Политике” у пензији.

Коментари

12.09.2016 у 08:20

Погрешно читање

Професорка Надежда Винавер је у свом јучерашњем реаговању (,,Пародија опасних текстова из 1945.”) само потврдила оно што због просторних ограничења нисам написао у уводнику ,,Прошлост под лупом” 9. септембра. Њено бављење сложеним питањима прошлости даје танушне резултате, што не чуди – на сличан начин разумева и оно што се дешава ових дана. Из почетне реченице др Винавер испада да сам члан ,,Авнојевског форума”, што нема никакве везе са чињеницама. Као што је на погрешан начин читала оно што сам написао, тако је на погрешан начин повезивала чињенице читајући гласило ЦК КПЈ ,,Пролетер”. За тај лист, који је излазио од 1929. до 1942, тврди да је ,,непознат читалаштву”, уз додатак да је ,,такође” непознат и њој самој. Репринт свих бројева ,,Пролетера” објављен је у Београду још 1968.

Коментари

11.09.2016 у 08:05

Пародија опасних текстова из 1945.

Као „примерен” завршетак страсне серије написа из пера људи који себе називају „Авнојевским форумом”, у „Политици“ је у петак, 9. септембра изашао и уводник (Слободан Кљакић, „Прошлост под лупом”). Не можемо писати о том чланку а да се не подсетимо како је дошло до реакције Авнојевског форума (биће прилике да се подсећамо шта је АВНОЈ донео Србији). Група људи мушког рода одлучила је да вређа приватну личност (мене) зато што друге, стручније и позваније, који су рекли сличне ствари о тим озбиљним питањима – једноставно нису смели. Та осиона господа писала су у осам наставака о много чему, а неки од њих су од трагичног проблема судбине српства и прећуткивања те судбине, направили вашарску литературу уместо да се концентришу на кључна питања мог поговора књизи Николе Николића

Уводник

08.09.2016 у 22:00

Прошлост под лупом

Јуче је завршена серија текстова у којима су аутори, иначе чланови Авнојевског форума „Јосип Броз Тито”, изрекли оштре критичке оцене о фељтону професорке Надежде Винавер, објављиваном током јула на фељтонским страницама „Политике”. У том тексту, подсетимо, ауторка је изрекла низ негативних ставова о југословенским и српским комунистима и Јосипу Брозу Титу, о њиховом деловању током неколико деценија 20. века. Оштрим оценама се обрушила и на партизански, Народноослободилачки покрет током Другог светског рата, стављајући му на плећа историјску одговорност за Концентрациони логор Јасеновац (КЛЈ), зато што партизани нису покушали да ослободе мученике из ове усташке кланице и што је у поратним годинама власт организовала ћутање о усташким злочинима. И овај фељтон и реаговања на тврдње

Друштво

11.07.2016 у 13:00

Болести у замци Теслиних струја

У тадашњој Римској улици број 3 код Бајлонијеве пијаце у једну кућу се до 1939. већ годинама стицао свет, „као на ћабу”, мада се у тој кући „не дели ни злато ни благо, ни зимска помоћ”. „Ту се добија здравље”, пошто се у тој кући налази ординација др Илића-Раковачког, који је „познати наш лекар помоћу нарочито нове и данас у целом свету признате методе, лечи болесне и крепи здраве електричном струјом”, писала је „Политика” 8. маја 1939. у тексту под насловом „Лекарска ординација која је свакодневно опседнута многобројним пацијентима”. Објављен преко целе странице, на пет стубаца, чланак је имао наднаслов „Теслина струја у служби медицине” и у оно време био нека врста сензације, пошто је читалишту представљено „најјевтиније лечилиште у Југославији”, које је „преко целе године отворено”

Друштво

26.01.2016 у 22:11

Цензорске маказе за Пјерове карикатуре.

„Политика” је карикатури увек придавала велики значај, а радови Пјера Крижанића (1890–1962) носили су нарочит печат. „Прави народни карикатуриста готово фолклорног даха и маха, који је свој раскошни таленат уткао у дневну, ангажовану карикатуру, то је био Пјер”, написао је Станислав Винавер 1954. године. Прву карикатуру објавио је у „Политици” 3. октобра 1923. и све док их је цртао наредне три деценије, оне нису тражиле од читаоца, што написа Винавер, да „главом много мућка”: „Публици се допадало код Пјера – поред разумљива густа цртежа и крепке и језгровите легенде – што се све може прокљувити, без по муке”. У време постојања официјелне цензуре у Краљевини Југославији, поготово током тридесетих година прошлог века, на мукама су били и „Политика” и Пјер. Карикатуру „Да види

Друштво

25.01.2016 у 22:05

„Њујорк тајмс” у јуну 1939. започео текст на српском.

Први пут у историји америчког новинарства, највећи лист у Америци, ’New York Times’ штампао је један чланак, који је почео текстом на нашем, српскохрватском језику. То је чланак о томе како је председник Ла Гвардија говорио на нашем језику, приликом отварања нашег павиљона на Светској изложби у Њујорку“ – јавио је 11. јуна 1939. специјални извештач „Политике“ Момчило Јојић (1914–1968) у репортажи под насловом „Југословенски павиљон на Светској изложби одлично је уређен и привлачи велики број Американаца који се одушевљавају лепотама наших предела и ношњи“. „Моја порука добром народу Ваше земље, Хрватима, Словенцима, Србима, Црногорцима, Босанцима, Херцеговцима и Далматинцима је ова: волите се међу собом као браћа и цијели свијет ће вас волити“, цитирао је Јојић речи Ла Гвардије

Уводник

10.12.2015 у 22:00

Политика и истина

Поступак за судску рехабилитацију ђенерала Милана Недића, председника тзв. Владе народног спаса, несумњиво квислиншке владе коју је у окупираној Србији током Другог светског рата инсталирао Хитлеров Трећи рајх, поново привлачи пажњу. Јавна спорења су оживљена и сва је прилика да ће политички и идеолошки аспект саме ствари бити важнији од питања историјске истине и моралне основе са које се сагледава Недићева улога у окупираној Србији. Када је почетком деведесетих настајала књига „Сто најзнаменитијих Срба”, која ће бити објављена 1993. године, историописац Васа Казимировић, аутор прилога о Николи Пашићу, огласио се јавним протестом и повукао свој рад, зато што је уређивачки одбор на листу „најзнаменитијих” уврстио и Милана Недића. У оно време ревизионистичка историографија започела

Хроника

06.12.2015 у 16:18

Путник покушао да уђе у пилотску кабину

Држављанину САД јорданског порекла одређено је задржавање до 48 сати због кривичног дела изазивање опште опасности, јер је покушао да уђе у пилотску кабину „Луфтханзиног” авиона на лету из Франкфурта у Београд, али су га у томе спречили путници и кабинско особље. Посада авиона није пријавила контроли лета ванредну ситуацију, већ је авион безбедно слетео на београдски аеродром у 12.45 часова. По слетању, полиција је ушла у авион и извела проблематичног путника из летелице и он је прослеђен Трећем основном тужилаштву на саслушање.

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

07.06.2026 у 01:59

Министар Мемић на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу

07.06.2026 у 01:39

Пакистански министар унутрашњих послова у Техерану

07.06.2026 у 01:09

Замрзнута иранска средства трошиће се за поправку штете савезника САД

07.06.2026 у 00:59

Израел тврди да је погодио 150 мета Хезболаха и изгубио 2 војника

07.06.2026 у 00:39

Иранска репрезентација мораће да у дану утакмице напусти САД на СП

06.06.2026 у 23:59

Четворо деце повређено у удару украјинског дрона на цивилни аутомобил