Četvrtak, 04.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.39
	100.79	101.39	101.09
	127.45	128.21	127.83

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: kljakić-slobodan

Društvo

15.09.2024 u 19:09

Istraživač tajnog života Jugoslavije

U svojoj 71. godini napustio nas je Slobodan Kljakić, dugogodišnji novinar „Politike”. Ostavio je za sobom troje unučadi, dve ćerke i suprugu Mirjanu. I nekoliko rukopisa knjiga na kojima je radio.

Društvo

13.09.2024 u 22:11

Preminuo novinar „Politike” u penziji Slobodan Kljakić

U Beogradu je jpreminuo Slobodan Kljakić (1954–2024), publicista, novinar „Politike” u penziji.

Komentari

12.09.2016 u 08:20

Pogrešno čitanje

Profesorka Nadežda Vinaver je u svom jučerašnjem reagovanju (,,Parodija opasnih tekstova iz 1945.”) samo potvrdila ono što zbog prostornih ograničenja nisam napisao u uvodniku ,,Prošlost pod lupom” 9. septembra. Njeno bavljenje složenim pitanjima prošlosti daje tanušne rezultate, što ne čudi – na sličan način razumeva i ono što se dešava ovih dana. Iz početne rečenice dr Vinaver ispada da sam član ,,Avnojevskog foruma”, što nema nikakve veze sa činjenicama. Kao što je na pogrešan način čitala ono što sam napisao, tako je na pogrešan način povezivala činjenice čitajući glasilo CK KPJ ,,Proleter”. Za taj list, koji je izlazio od 1929. do 1942, tvrdi da je ,,nepoznat čitalaštvu”, uz dodatak da je ,,takođe” nepoznat i njoj samoj. Reprint svih brojeva ,,Proletera” objavljen je u Beogradu još 1968.

Komentari

11.09.2016 u 08:05

Parodija opasnih tekstova iz 1945.

Kao „primeren” završetak strasne serije napisa iz pera ljudi koji sebe nazivaju „Avnojevskim forumom”, u „Politici“ je u petak, 9. septembra izašao i uvodnik (Slobodan Kljakić, „Prošlost pod lupom”). Ne možemo pisati o tom članku a da se ne podsetimo kako je došlo do reakcije Avnojevskog foruma (biće prilike da se podsećamo šta je AVNOJ doneo Srbiji). Grupa ljudi muškog roda odlučila je da vređa privatnu ličnost (mene) zato što druge, stručnije i pozvanije, koji su rekli slične stvari o tim ozbiljnim pitanjima – jednostavno nisu smeli. Ta osiona gospoda pisala su u osam nastavaka o mnogo čemu, a neki od njih su od tragičnog problema sudbine srpstva i prećutkivanja te sudbine, napravili vašarsku literaturu umesto da se koncentrišu na ključna pitanja mog pogovora knjizi Nikole

Uvodnik

08.09.2016 u 22:00

Prošlost pod lupom

Juče je završena serija tekstova u kojima su autori, inače članovi Avnojevskog foruma „Josip Broz Tito”, izrekli oštre kritičke ocene o feljtonu profesorke Nadežde Vinaver, objavljivanom tokom jula na feljtonskim stranicama „Politike”. U tom tekstu, podsetimo, autorka je izrekla niz negativnih stavova o jugoslovenskim i srpskim komunistima i Josipu Brozu Titu, o njihovom delovanju tokom nekoliko decenija 20. veka. Oštrim ocenama se obrušila i na partizanski, Narodnooslobodilački pokret tokom Drugog svetskog rata, stavljajući mu na pleća istorijsku odgovornost za Koncentracioni logor Jasenovac (KLJ), zato što partizani nisu pokušali da oslobode mučenike iz ove ustaške klanice i što je u poratnim godinama vlast organizovala ćutanje o ustaškim zločinima. I ovaj feljton i reagovanja

Društvo

11.07.2016 u 13:00

Bolesti u zamci Teslinih struja

U tadašnjoj Rimskoj ulici broj 3 kod Bajlonijeve pijace u jednu kuću se do 1939. već godinama sticao svet, „kao na ćabu”, mada se u toj kući „ne deli ni zlato ni blago, ni zimska pomoć”. „Tu se dobija zdravlje”, pošto se u toj kući nalazi ordinacija dr Ilića-Rakovačkog, koji je „poznati naš lekar pomoću naročito nove i danas u celom svetu priznate metode, leči bolesne i krepi zdrave električnom strujom”, pisala je „Politika” 8. maja 1939. u tekstu pod naslovom „Lekarska ordinacija koja je svakodnevno opsednuta mnogobrojnim pacijentima”. Objavljen preko cele stranice, na pet stubaca, članak je imao nadnaslov „Teslina struja u službi medicine” i u ono vreme bio neka vrsta senzacije, pošto je čitalištu predstavljeno „najjevtinije lečilište u Jugoslaviji”, koje je „preko cele godine otvoreno”

Društvo

26.01.2016 u 22:11

Cenzorske makaze za Pjerove karikature.

„Politika” je karikaturi uvek pridavala veliki značaj, a radovi Pjera Križanića (1890–1962) nosili su naročit pečat. „Pravi narodni karikaturista gotovo folklornog daha i maha, koji je svoj raskošni talenat utkao u dnevnu, angažovanu karikaturu, to je bio Pjer”, napisao je Stanislav Vinaver 1954. godine. Prvu karikaturu objavio je u „Politici” 3. oktobra 1923. i sve dok ih je crtao naredne tri decenije, one nisu tražile od čitaoca, što napisa Vinaver, da „glavom mnogo mućka”: „Publici se dopadalo kod Pjera – pored razumljiva gusta crteža i krepke i jezgrovite legende – što se sve može prokljuviti, bez po muke”. U vreme postojanja oficijelne cenzure u Kraljevini Jugoslaviji, pogotovo tokom tridesetih godina prošlog veka, na mukama su bili i „Politika” i Pjer. Karikaturu „Da vidi

Društvo

25.01.2016 u 22:05

„Njujork tajms” u junu 1939. započeo tekst na srpskom.

Prvi put u istoriji američkog novinarstva, najveći list u Americi, ’New York Times’ štampao je jedan članak, koji je počeo tekstom na našem, srpskohrvatskom jeziku. To je članak o tome kako je predsednik La Gvardija govorio na našem jeziku, prilikom otvaranja našeg paviljona na Svetskoj izložbi u Njujorku“ – javio je 11. juna 1939. specijalni izveštač „Politike“ Momčilo Jojić (1914–1968) u reportaži pod naslovom „Jugoslovenski paviljon na Svetskoj izložbi odlično je uređen i privlači veliki broj Amerikanaca koji se oduševljavaju lepotama naših predela i nošnji“. „Moja poruka dobrom narodu Vaše zemlje, Hrvatima, Slovencima, Srbima, Crnogorcima, Bosancima, Hercegovcima i Dalmatincima je ova: volite se među sobom kao braća i cijeli svijet će vas voliti“, citirao je Jojić reči La Gvardije

Uvodnik

10.12.2015 u 22:00

Politika i istina

Postupak za sudsku rehabilitaciju đenerala Milana Nedića, predsednika tzv. Vlade narodnog spasa, nesumnjivo kvislinške vlade koju je u okupiranoj Srbiji tokom Drugog svetskog rata instalirao Hitlerov Treći rajh, ponovo privlači pažnju. Javna sporenja su oživljena i sva je prilika da će politički i ideološki aspekt same stvari biti važniji od pitanja istorijske istine i moralne osnove sa koje se sagledava Nedićeva uloga u okupiranoj Srbiji. Kada je početkom devedesetih nastajala knjiga „Sto najznamenitijih Srba”, koja će biti objavljena 1993. godine, istoriopisac Vasa Kazimirović, autor priloga o Nikoli Pašiću, oglasio se javnim protestom i povukao svoj rad, zato što je uređivački odbor na listu „najznamenitijih” uvrstio i Milana Nedića. U ono vreme revizionistička istoriografija

Hronika

06.12.2015 u 16:18

Putnik pokušao da uđe u pilotsku kabinu

Državljaninu SAD jordanskog porekla određeno je zadržavanje do 48 sati zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti, jer je pokušao da uđe u pilotsku kabinu „Lufthanzinog” aviona na letu iz Frankfurta u Beograd, ali su ga u tome sprečili putnici i kabinsko osoblje. Posada aviona nije prijavila kontroli leta vanrednu situaciju, već je avion bezbedno sleteo na beogradski aerodrom u 12.45 časova. Po sletanju, policija je ušla u avion i izvela problematičnog putnika iz letelice i on je prosleđen Trećem osnovnom tužilaštvu na saslušanje.

Prethodna Sledeća

1
2
3

Početna / Tagovi

04.06.2026 u 15:03

Rusija upozorila na globalnu nestašicu nafte 2026.

04.06.2026 u 15:02

Jovanov: Đilas nije iznenađen Piculinim izveštajem jer je u njemu saučestvovao

04.06.2026 u 15:01

Deca me zadirkuju, jer nisu svesna koliko je celijakija uticala na moj život

04.06.2026 u 14:56

Ukupno bogatstvo najbogatijih ljudi u svetu dostiglo 98,3 biliona dolara

04.06.2026 u 14:55

Usvojena Uredba o prometu hleba: cena i dalje ograničena na 65 dinara

04.06.2026 u 14:52

Đurić: Najbolji period srpsko-američkih odnosa tek dolazi