Parodija opasnih tekstova iz 1945.

Kao „primeren” završetak strasne serije napisa iz pera ljudi koji sebe nazivaju „Avnojevskim forumom”, u „Politici“ je u petak, 9. septembra izašao i uvodnik (Slobodan Kljakić, „Prošlost pod lupom”).

Ne možemo pisati o tom članku a da se ne podsetimo kako je došlo do reakcije Avnojevskog foruma (biće prilike da se podsećamo šta je AVNOJ doneo Srbiji).

Grupa ljudi muškog roda odlučila je da vređa privatnu ličnost (mene) zato što druge, stručnije i pozvanije, koji su rekli slične stvari o tim ozbiljnim pitanjima – jednostavno nisu smeli.

Ta osiona gospoda pisala su u osam nastavaka o mnogo čemu, a neki od njih su od tragičnog problema sudbine srpstva i prećutkivanja te sudbine, napravili vašarsku literaturu umesto da se koncentrišu na ključna pitanja mog pogovora knjizi Nikole Nikolića „Jasenovački logor”, pogovora čije je izvode „Politika” prethodno objavila u vidu feljtona a koji je taj forum navodno preduzeo da kritikuje.

Veći deo njihovih tekstova niti se odnosi na Jasenovac i na samu knjigu Nikole Nikolića, niti na činjenice koje se u mom pogovoru navode.

Niko od ovih kritičara nije smeo da dodirne ključnu stvar: citate uzete iz lista „Proleter” osnovanog 1929, organa Centralnog komiteta Komunističke partije ondašnje Jugoslavije.

Sadržaj tih stranica iz „Proletera”, nepoznat čitalaštvu, a meni takođe ranije sasvim nepoznat i čitan sa nevericom, pokazuje odnos Komunističke partije prema Srbima, tj. pokazuje da je Komunistička partija žestoko delovala protiv Srba u periodu pre Drugog svetskog rata. Ne mogu ja biti okrivljena za sadržaj „Proletera” koji samo doslovce citiram u svom pogovoru.

Nije prijatno čitati stavove iz „Proletera”, ali oni su javno publikovani i moraju se uzimati u obzir. Smatram da su upravo ti citati podigli na noge ljude okupljene u Avnojevskom forumu, neke sa velikim zaslugama, a neke samo sa velikim beneficijama. Veoma je dobro što su se oni raspisali jer se najzad mora početi sa približavanjem istini, a istina boli.

Novinar „Politike” Kljakić nije pročitao sva mesta u feljtonu (zapravo izvodima iz mog Pogovora knjizi Nikole Nikolića), inače bi video da sam se sa najvećim poštovanjem odnosila prema borcima partizanskih jedinica jer to oni zaista zaslužuju i ostajemo im zahvalni dokle smo god živi.  Svete staze rodoljublja partizanskih boraca nemaju cenu. 

Za poslednjih dvadesetak godina pojavio se ogroman broj tekstova o Josipu Brozu sa mnogo žestokih optužbi, i to ne iz mog laičkog pera. Zašto su članovi Foruma ćutali sve to vreme? Zašto nisu reagovali u pisanom vidu, recimo, na izložbu „U ime naroda”?

Prvi tekst u vezi sa mojim pogovorom ličio je na parodiju opasnih tekstova iz 1945. i pokazao je da, iako danas država Srbija dopušta slobodnu razmenu mišljenja, neki ljudi to ne mogu prohvatiti i da sve vrednuju na način od pre 60 godina.