Болести у замци Теслиних струја

У тадашњој Римској улици број 3 код Бајлонијеве пијаце у једну кућу се до 1939. већ годинама стицао свет, „као на ћабу”, мада се у тој кући „не дели ни злато ни благо, ни зимска помоћ”.

„Ту се добија здравље”, пошто се у тој кући налази ординација др Илића-Раковачког, који је „познати наш лекар помоћу нарочито нове и данас у целом свету признате методе, лечи болесне и крепи здраве електричном струјом”, писала је „Политика” 8. маја 1939. у тексту под насловом „Лекарска ординација која је свакодневно опседнута многобројним пацијентима”. Објављен преко целе странице, на пет стубаца, чланак је имао наднаслов „Теслина струја у служби медицине” и у оно време био нека врста сензације, пошто је читалишту представљено „најјевтиније лечилиште у Југославији”, које је „преко целе године отворено” и „кроз које пролазе десетине хиљада болесника”.

Данас заборављен, доктор М. Илић-Раковачки стицао је медицинско и научно искуство у институту „аустријског чудотворца др Цајлајса” у Гаспаху, где је био његов асистент. „После дугих студија вратио се у Југославију и одмах отворио своју ординацију у којој је лечио на исти начин и по истим методама као и др Цајлајс”.

Дотична метода, писала је „Политика”, почивала је на „проналасцима које је својевремено учинио и на њих скренуо пажњу наш велики научник Тесла”. Он је „још 1892. године, проналазећи струје врло високог напона констатовао да су оне нешкодљиве по човечји организам већ се напротив могу употребљавати у медицини, јер изазивају чудотворно благотворно дејство на функције ћелија у човечјем телу”.

Доктор Цајлајс је „створио највећу апаратуру за искоришћавање ових струја”, а доктор Раковачки, његов асистент, донео је те уређаје у Београд. Они производе „струју високе фреквенције, од преко 100 милиона трептаја” и „представљају највећу и најсавршенију апаратуру после оне у Галспаху код самог Цајлајса”, појаснила је „Политика”.

Пошто је кроз његову ординацију прошло „хиљаде пацијената” Илић-Раковачки је „успео да дође до нових сензационалних открића и да специјализира и потпуно усаврши начин лечења помоћу струје”. Захваљујући томе, готово да „већ за сваку врсту болести” постоји одговарајућа „електротерапија: док једни добијају електричну масажу, други снажне таласе, трећи ситне ефлувије које се осећају као кад се нечим хлади, док се лечење кратким таласима примењује у одређеним за то случајевима (лечење топлим струјама)”.

„Просто ти мило да се лечиш”, сведочио је извештачу „Политике” један болесник „чија је рука била умотана и мртва”: „Покушавао сам код толиких других да оживим своју замрлу руку. Мучили ме, трљали, теглили и ништа није помогло. Сада сам хвала Богу овде и ево помаже ми. Полако сам почео да крећем руку и ако сам мислио да ћу заувек да останем богаљ”, казао је овај срећник.

Сам доктор Илић-Раковачки дао је следеће објашњење своје методе лечења Теслиним струјама:

„Имам најразноврсније случајеве који се лече сваки према својим потребама. Данас кад цела медицина почива на употреби електричне струје постоје већ за сваку болест и специјалне мере лечења струјом... Зрачења струјом високог напона помоћу којих ја лечим своје болеснике чине да рад ћелија буде постепено опет успостављен чиме се постиже постепено оживљавање умртвелих органа, појачање крвотока, тим пак појачана измена материја а овим функција ћелија. Многи и многи су мислили да ће им нога, или рука, или ма који други део тела остати за увек укочен и мртав били су пријатно изненађени кад би им, после мртвила опет оживели укочени удови. Интересантно је да су ткива ћелија у многим случајевима изгледала потпуно изумрла а у ствари су била само у једном латентном стању из којег се, под дејством електричне струје опет могу да пробуде”, рекао је Илић-Раковачки.

Пошто је сараднику „Политике” показао „читаве гомиле часописа, исечака из новина и написа” штампаних у иностранству, домаћин је нашем извештачу набројао које све болести лечи Теслиним струјама.

„Не само разне чиреве, запаљења коже, жлезде, разне апсцесе и гнојна запаљења дупљи или десни, већ исто тако и реуматично-гихтична обољења зглобова и костију. Разна грудна обољења, бронхитис, астме, серозна и гнојна обољења плућне марамице, затим обољења желудачно-цревног тракта, жучне кесе, јетре и многе друге”, навео је доктор Раковачки. Указао је и на чињеницу да је више од 30.000 случајева лечења Теслиним струјама испитано на клиникама у Јени, Берлину, Бечу и другим европским градовима, „у најчувенијим болницама и клиникама”.

„Резултати су свуда били изненађујући и дојучерашњи непријатељи електричне струје и зрачења одједном су постали њени највећи поборници”, пренела је „Политика” речи др Раковачког. Указано је при крају тог обимног текста да је овај београдски лекар на почетку свог рада био нападан за „обману лаковерног и простог света”, али да се то сада дешава ретко.

Успеси постигнути у иностранству и у ординацији доктора Илића-Раковачког, показују да је метода лечења Теслиним струјама „заснована потпуно на науци и њеним проналасцима”, констатовала је „Политика”.

Кад је откуцавала поноћ

Данас завршавамо серију текстова поводом 160 година од рођења Николе Тесле. У писању сам се ослонио на неке прилоге објављене на страницама „Политике” од 1904. до 1941. године. Разуме се да је листа текстова о Тесли много дужа.

Серију завршавамо 10. јула, пошто се на тај дан обележава рођендан Николе Тесле. Он сам је, у аутобиографском тексту који се чува у Музеју Николе Тесле у Београду, написао да је рођен „у ноћи између 9. и 10. јула када је откуцавала поноћ, 1856. у Смиљану (месту прекрасног цвета) малом месту у Југославији”.

Чисто научни циљ

Никола Тесла је још крајем 1894. и наредне године конструисао уређаје за лечење туберкулозе, немиле болести против које ни онда ни много деценија касније није било лека. Тесно је сарађивао с неким доктором, придошлим из Аустрије, који је отворио ординацију у Њујорку и користио Теслин резонантни уређај за лечење оболелих од ТБЦ-а. Постигао је одличне резултате, али су обиман извештај о тој терапији, као и поменути уређај, изгорели у подметнутом пожару у којем је уништена Теслина лабораторија 1895. године.

У тексту „Лековита моћ електрицитета”, који је 9. октобра 1898. објавио у „Њујорк сити џорналу”, Тесла је написао и ове редове:

„Своје експерименте везане за овај предмет изводио сам у чисто научном циљу, а резултате сам прошлог месеца изнео на Електротерапеутском друштву у Бафалу. Будући да нисам лекар, ја нисам у стању да тачно укажем на све врсте болести за које би био намењен да их лечи овакав моћни електрични поступак. На припадницима медицинске професије остаје да то покажу.”