Проглашена неподобном

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 3. јуна – Словеначке власти прете председници Хелсиншког монитора Словеније Неви Миклавчич-Предан запленом имовине, што је последица њеног рада на заштити људских права. То је вест коју је овдашња јавност сазнала из прилога објављеног на Хрватској телевизији. Заплена имовине, не само оне која је у власништву речене организације него и њене личне, последица је нараслих судских трошкова у четири тужбе којима је Преданова покушала да заштити словеначки Хелсиншки одбор од најразличитијих напада којима је изложен.

Преданова тврди да више не може да поднесе претње којима је изложена у домовини, зато је крајем ове седмице искористила "дискреционо право" да замоли за азил, односно за пријем у држављанство друге државе. Како сазнајемо, то је учинила у амбасади Хрватске у Љубљани, а разлог су "притисци који су све тежи од априла наовамо".

"Због трагања за војним злочинцима на страни словеначке Територијалне одбране у десетодневном рату за Словенију (а против ЈНА), овде сам проглашена непријатељем", објашњава она и додаје да је ситуација постала неподношљива откако је априла ове године државно тужилаштво Хрватске затражило од словеначких колега информацију о наводном ратном злочину над Хрватом Јосипом Бркићем.

Председница Хелсиншког монитора Словеније била је међу првима која је указала на злочине за које се сумња да су се десили јуна и јула 1991. а чији виновници су словеначке снаге. Земљацима се нарочито замерила пошто је прошле године гостовала и у Србији, где је не само указивала на неистражене злочине снага словеначке ТО над припадницима ЈНА већ је покушала да успостави контакт и са српским тужилаштвом које се бави трагањем за ратним злочинцима. Нека од злодела, почињена током "десет дана рата за осамостаљење државе 1991", иако су детаљно описана у сведочењима али и књигама словеначких и других аутора, попут Марије Вогрич, генерала Конрада Колшека, пуковника Васе Предојевића, словеначке власти нису адекватно истражиле нити покренуле поступке против прозваних починилаца, команданата јединица словеначке Територијалне одбране и полиције, односно непосредних извршилаца. Иако је Милан Кучан, сведочећи против Милошевића у Хагу, тврдио да су домаћи органи завршили посао и нису открили никакве девијације у активностима јединица ТО током рата са ЈНА, истина је да је тај посао обављен аљкаво, а парламентарна комисија, после много препирки, никад није окончала рад.

Власт али и опозиција у Словенији деле став да је "нехигијенски блатити тековине борбе за осамостаљење земље", па није чудо да је Нева Миклавчич-Предан, после неуспеха у тужилаштву код куће (које није нашло разлоге за кривично гоњење осумњичених за ратне злочине по службеној дужности), заједно са колегама из хрватских невладиних организација за заштиту људских права поднела низ пријава против држављана Словеније надлежном тужилаштву у Загребу. Та акција управо даје прве плодове, јер хрватски органи траже званичне одговоре од колега у Љубљани.

У међувремену је Нева Миклавчич-Предан доставила државном тужилаштву у Загребу нову казнену пријаву, овог пута у име породице погинулог поручника ЈНА Драгана Родића из Њивица. Родић је убијен 28. јуна 1991. код војног аеродрома Церкље, а његову смрт су према сакупљеним исказима сведока скривили припадници ЈНА из Словеније. "То није усамљен случај", упозорава Преданова. "Има их још најмање 100", додаје она.

Преданову су покушали да застраше и спрече даље деловање домаћег Хелсиншког минотора и ветерани "рата за Словенију". Неколико првобораца тужило ју је због клевете, али је љубљански Окружни суд Преданову ослободио оптужби. После фијаска у покушајима моралне дискредитације прешло се на "суптилнији" начин ућуткивања овдашњих активиста који се боре за владавину права а против кршења људских слобода – одузимањем имовине; прва на удару такве политике нашла се председница Хелсиншког монитора Словеније Нева Миклавчич-Предан.